Suptilni znaci depresije često su prisutni dugo pre nego što stanje postane ozbiljno i preraste u duboku emocionalnu krizu.
Potiskivanje sopstvenih potreba, umanjivanje lične vrednosti i dugotrajna unutrašnja iscrpljenost mogu ostati neprepoznati godinama. Tek naknadno postaje jasno koliko su ti rani znaci mogli da upozore na period teške depresije i možda spreče dug oporavak i gubitak važnih životnih godina, piše YourTango.
Više nemate mišljenje ni o čemu
Ponekad je normalno nemati čvrsto mišljenje o tome šta raditi ili kuda ići, ali ako je to postalo pravilo, a ne izuzetak, to može biti jedan od suptilnih znakova depresije.
Sama reč depresija potiče od latinskog izraza koji znači potiskivanje. Potiskivati sebe znači ne izražavati se, gušiti sopstveni izraz. Glavni razlog za to je strah od odbijanja. Možda se plašimo da se naša mišljenja neće dopasti drugima pa duboko u sebi odlučimo da je najbolje ćutati, prenosi Index.hr.
Studija iz 2024. godine, objavljena u časopisu Australian & New Zealand Journal of Psychology, otkrila je da je samopotiskivanje povezano s depresijom bez obzira na kulturu i pol, te da se ta dva fenomena vremenom međusobno pojačavaju. Što se više uzdržavate, ljudima oko vas je teže da vas upoznaju.
Postaje prijatnije ne izražavati mišljenje nego rizikovati neslaganje, jer je konflikt neprijatan. Međutim, cena izbegavanja konflikta je potiskivanje sopstvenog identiteta u odnosima, zbog čega nas druga osoba zapravo i ne poznaje. Tada se pretvaramo u osobu koja kaže: „Volela bih da me suprug razume“, ne shvatajući da nas ne može razumeti ako se ne izražavamo.
Nije vas briga za ono što vam je nekad bilo važno
Reći „nije me briga“ slično je nemanju mišljenja, s tim što se odnosi na potiskivanje izražavanja našeg unutrašnjeg bića. Ponekad zaista nemamo preferencije, ali kada ih imamo, a ipak kažemo „nije me briga“, tada lažemo o svojim osećanjima.
Time poručujemo da mi nismo važni i da ono što želimo nije važno. Možda to činimo kako bismo bili prilagodljiviji, ali izbegavanje spoljašnjeg konflikta stvara unutrašnji. Jer nama jeste stalo, ali to ne izražavamo.
Kada „nije me briga“ prestane da bude istina i postane uobičajen odgovor, obično se dešava nešto dublje. Prema kliničkoj socijalnoj radnici Kerol Frojnd, ljudi koji prolaze kroz depresiju često su potpuno izgubili kontakt sa svojim unutrašnjim glasom, opisujući to kao „jaz između onoga što vam telo i osećanja govore i onoga što je vaš svesni um spreman da čuje“.
Više ne znate šta zapravo želite
Ova izjava može zvučati istinito, ali često je samo još jedna vrsta zavaravanja. Nedostatak jasnoće o sopstvenim željama proizlazi iz nemogućnosti da izrazimo svoje misli i osećanja – bilo drugima ili sebi. Unutrašnji konflikt oko onoga što želimo počinje rano u detinjstvu, kada učimo razliku između „dobrih“ i „loših“ ljudi.
Neke naše želje mogu dovesti u pitanje uverenja koja smo usvojili o tome šta znači biti dobar, pa ih – iz straha da će nas drugi smatrati „lošima“ – potiskujemo toliko duboko da ih više ne čujemo.
Studija Stanford Medicine iz 2023. godine pokazala je da je kod oko 27 odsto osoba s depresijom zabeležena smanjena aktivnost u delovima mozga zaduženim za postavljanje ciljeva, planiranje i donošenje odluka.
Kada su moždani krugovi za planiranje utišani, želje mogu delovati zaista nedostižno. Mislimo da ne znamo šta želimo, ali tihi šapati našeg srca nalaze se ispod slojeva samokritike – toliko duboko da ih više ne čujemo, a kamoli izražavamo.
Sve vam se počinje činiti besmislenim
Osećaj da nemamo svrhu još je jedan suptilan znak samopotiskivanja. Bez čvrstih mišljenja, snažnih emocija i jakih želja, počinjemo da verujemo da ne znamo svoju svrhu u svetu. Deluje nejasno, ali jasnoća postoji – samo je toliko potisnuta depresijom da je ne možemo ni videti ni osetiti.
Svako od nas ima snažan razlog zašto je na ovom svetu. Ako osećate da postoji razlog, ali ne znate koji je, ne živite svoj puni potencijal, a nastavak tog obrasca može vas odvesti u dublji očaj.
straživači koji su razgovarali s adolescentima koji pate od depresije otkrili su da su mnogi opisivali upravo taj osećaj, koristeći izraze poput „radim stvari mehanički“ ili da su na „autopilotu“, kao da posmatraju sopstveni život iz daljine.
Komunikacija je ključ kvaliteta života. Otvorena komunikacija s drugima je važna, ali jednako je važna i komunikacija sa samim sobom. Kada ne izražavamo u potpunosti svoje misli, emocije i želje – nalazimo se u stanju depresije. Nemoguće je istovremeno se izražavati i potiskivati. Šta ćete izabrati?
IZVOR: N1 I FOTO: UNSPLASH
