Nova naučna studija otkriva da stalno postavljanje pitanja poput „šta ako?“ može ozbiljno narušiti mentalno zdravlje – posebno kod starijih osoba.
Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu GeroScience pokazalo je da preterano razmišljanje o mogućim ishodima i alternativnim scenarijima može povećati nivo anksioznosti i depresije.
Šta otkriva “What if?” studija
U istraživanju je učestvovalo gotovo 500 odraslih osoba iz Nemačke, starosti između 48 i 75 godina. Učesnici su prolazili kroz tzv. „sequential risk-taking task“, zadatak u kojem su morali da otvaraju osam virtuelnih kutija na ekranu računara. Sedam kutija sadržalo je zlatne novčiće vredne po jedan poen, dok se u jednoj nalazila slika đavola – a njeno otvaranje značilo je gubitak svih osvojenih poena.
Zadatak je bio jednostavan: što više kutija otvoriš, veća je nagrada – ali i rizik da izgubiš sve. Upravo taj balans između rizika i nagrade naučnici su povezali sa načinom na koji ljudi donose odluke i razmišljaju o mogućim posledicama.
Povezanost raspoloženja i donošenja odluka
Osim zadatka, učesnici su popunjavali i upitnike o mentalnom zdravlju – o nivou životnog zadovoljstva, emocionalnoj stabilnosti i prisutnosti depresivnih simptoma. Rezultati su pokazali da su stariji učesnici generalno zadovoljniji životom i manje skloni depresiji od mlađih ispitanika.
Stariji ljudi manje razmišljaju “šta ako”
Zanimljivo je da su stariji učesnici pokazali manju sklonost ka “what if” razmišljanju, odnosno manju potrebu da preispituju svoje odluke i razmišljaju o onome što su mogli drugačije da urade. Međutim, ova tendencija bila je izražena samo kod onih koji nisu imali simptome ozbiljne depresije.
Naučnici zaključuju da stalno preispitivanje odluka i zamišljanje negativnih scenarija može doprineti razvoju depresije kod starijih odraslih osoba. Oni koji su manje skloni ruminaciji, odnosno „prežvakavanju“ misli, u proseku imaju bolje mentalno zdravlje.
Manje razmišljanja – više mira
Zaključak istraživanja je jasan: previše analiziranja i zamišljanja mogućih ishoda može iscrpeti um i pogoršati raspoloženje. Stručnjaci savetuju da je zdravije doneti odluku, prihvatiti je i nastaviti dalje – bez vraćanja na ono „šta bi bilo kad bi bilo“.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: PIXABAY
