Tokom 1970-ih Holivud je prošao kroz duboku transformaciju. Studijski sistem, koji je decenijama čvrsto kontrolisao filmsku produkciju, počeo je da se raspada, a na njegovo mesto došli su nezavisni reditelji s autorskim vizijama.
U prvi plan izbile su hrabre i ponekad rizične ideje, a publika je nagradila tu autentičnost. Filmovi poput „Apokalipse danas“, „Egzorcista“ i „Diplomca“ pomerili su granice i pokazali da bioskopske sale mogu biti pune i bez klasičnih holivudskih formula, piše Index.
Međutim, uz sve kreativne slobode koje je doneo „Novi Holivud“, pojavile su se i nove poteškoće koje su nepovratno promenile filmsku industriju. Jedan od prvih koji je osetio te promene bio je Robert Redford. Zbog birokratskih komplikacija i sve većeg uticaja agenata i finansijskih kalkulacija, odustao je od uloge koja je kasnije postala ključna u karijeri Al Paćina.
Nakon ogromnog uspeha filmova poput „Bele ajkule“, „Kuma“ i „Ratova zvezda“, producenti su brzo shvatili da se velika zarada može ostvariti i bez ogromnih ulaganja ako se projekat dobro upakuje i tržišno plasira. Umesto da prednost imaju priče i vizije autora, prioritet je postala profitabilnost.
U tom novom sistemu glumcima i rediteljima nudili su se udeli u zaradi umesto (ili uz) standardne honorare. Džordž Lukas je na taj način izgradio imperiju, a Alek Ginis zaradio milione dolara zahvaljujući samo 2,25% udela u bruto zaradi „Ratova zvezda“.
Nekomercijalnim umetnicima poput Redforda ovaj pristup brzo je počeo da smeta. Iskreno je priznao da ga je nova poslovna logika odbila od uloga koje su ga zaista zanimale. Jedan od takvih slučajeva bio je film „Serpiko“ iz 1973. u režiji Sidnija Lumeta.
Redford je bio u pregovorima za glavnu ulogu njujorškog policajca Frenka Serpika, poznatog po borbi protiv korupcije u sopstvenim redovima. Uloga je na kraju pripala Al Paćinu, a film je postao jedno od njegovih najvažnijih ostvarenja.
Redford je kasnije izjavio: „U tom trenutku, sve te gluposti oko dogovaranja bodova i pozicija preuzele su kontrolu. To je bila prava šteta, jer me Frenk zanimao kao osoba. Priča o malom čoveku protiv sistema bila je tačno ono što me privlači.“
Uprkos iskrenoj želji da utelovi Serpika, Redford se povukao iz projekta jer je uloga počela da gubi smisao u moru birokratije i pregovora iza kulisa. Tražio je priču koja se suprotstavlja moći institucija, a ironija je bila u tome da mu je upravo institucija Holivuda to onemogućila.
Kada je Lumet angažovao Al Paćina, stvoren je jedan od najupečatljivijih glumačko-rediteljskih tandema tog vremena. No ostaje pitanje – kako bi „Serpiko“ izgledao s Redfordom u glavnoj ulozi? Da li bi film imao isti učinak? Da li bi Redford s tom ulogom doživeo sličnu glumačku transformaciju kakvu je Paćino prošao?
Odgovor nikada nećemo saznati, ali ova priča ostaje podsetnik na to koliko poslovni aspekt filmske industrije može oblikovati, pa i promeniti, kreativne odluke.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
