Šezdesetogodišnji Amerikanac završio je u bolnici nakon što je, oslanjajući se na savete dobijene od čatbota, izbacio kuhinjsku so (natrijum-hlorid) iz ishrane i tri meseca je zamenjivao natrijum-bromidom. Slučaj je opisan u stručnom časopisu Annals of Internal Medicine: Clinical Cases (ACP Journals) i predstavljen kao retka trovanja bromom („bromizam“) praćena neuropsihijatrijskim simptomima.
Prema navodima lekara, pacijent bez ranije psihijatrijske anamneze razvio je paranoju, slušne i vizuelne halucinacije, a zbog težine stanja privremeno je zbrinjen na psihijatriji. Pri prijemu su zabeležene i laboratorijske anomalije koje bromid može da maskira (poremećaji merenja hlorida), što je dodatno otežalo dijagnostiku. Nakon terapije tečnostima i simptomatskog lečenja, stanje mu se postepeno stabilizovalo.
Lekari su istakli da je pacijent neko vreme sam pripremao i destilovao vodu za piće i sistematski izbegavao natrijum-hlorid, verujući da ga može „zameniti“ bromidom – ideja do koje je, kako je naveo, došao u onlajn prepisci sa čatbotom. Stručnjaci upozoravaju da je takva „zamena“ hemijski i medicinski neopravdana: natrijum-bromid je istorijski korišćen u pojedinim preparatima, ali je zbog toksičnosti napušten; prekomerni unos može da izazove psihičke i neurološke smetnje.
Autori slučaja ovaj incident navode kao upozorenje o zamkama nekritičkog oslanjanja na veštačku inteligenciju u zdravstvu: sistemi često „svode“ složen kontekst na kratak savet, što može dovesti do pogrešnih i potencijno opasnih zaključaka, naročito bez konsultacije sa lekarom.
Stručnjaci podsećaju da prekomerni unos soli zaista može povećati krvni pritisak i rizik po zdravlje, ali da je natrijum istovremeno esencijalan elektrolit bez kojeg organizam ne može da funkcioniše; nagle i samostalne „dijetalne eksperimente“ treba izbegavati i svaku promenu režima ishrane usaglasiti sa zdravstvenim radnikom.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: PIXABAY
