Kako je farma u Mičigenu postala simbol tradicije, održivosti i zajednice
O POREKLU I IDENTITETU: „Naš ajvar je most između svetova“
Rođena krajem šezdesetih godina u Mičigenu, Vera Videnovich vodi život koji je duboko ukorenjen u balkanskom nasleđu. Njeni roditelji, izbeglice iz Srbije i Makedonije, stigli su u Ameriku pedesetih, nakon boravka u izbegličkom kampu u Lavrionu u Grčkoj.
Čikago je bio njihova prva stanica u novom svetu, a srpska crkva Svetog Vaskrsenja, Logan Square, u Wicker Parku mesto povezivanja sa sunarodnicima. No, umesto da se uklope u gradski život, odlučili su da 1962. godine kupe farmu od 25 jutara blizu Warren Dunes States parka, gde su stvorili novi dom.
„Odrasla sam govoreći srpski – engleski nisam naučila dok nisam krenula u vrtić. Moj otac je negovao srpske tradicije kod kuće, uključujući i hranu koju smo jeli“, priseća se Vera.
Porodica Videnovich proizvodila je hranu koju su balkanski imigranti u Čikagu nostalgično pamtili: paprike, paradajz, sir, jagnjad za slave, a čak su i stajsko đubrivo prodavali za gradske baštice.
„Naša farma je proizvodila mnogo hrane koju su Srbi nostalgično pamtili iz starog kraja. Često čujem reč ‘organsko i prirodno’ – postoji poverenje kada mušterije dođu na farmu i vide kako gajimo povrće“, kaže Vera.
SA BALKANA – KROZ VINOGRAD U MIČIGENU: „Vinarstvo mi je u krvi“
Danas, Vera sa svojom braćom vodi Videnovich Farms s misijom očuvanja tradicije i razvijanja autentičnih balkanskih proizvoda. Pored uzgoja ovaca i povrća, njena posebna strast je vinarstvo. Inspiraciju je pronašla na festivalu Terra Madre del Gusto u Torinu, gde je bila američki predstavnik Slow Food International organizacije.
„Na degustaciji vina iz Balkana sam prvi put probala sorte iz Srbije, Crne Gore, Makedonije… Bilo je to otkrovenje – svako vino nosi priču, ne samo o ukusu već i o zemlji, tradiciji i istoriji“, kaže ona. Po povratku, upisala je studije enologije i vinogradarstva u Mičigenu, sa željom da razvije balkanski stil vina koristeći grožđe sa svoje farme.
„Porodica moje majke i dalje pravi Prokupac vino od grožđa koje je moja majka sadila pre više od 70 godina. Vinarstvo je definitivno u krvi“, dodaje Vera s ponosom.
O FARMI I RADU: „Mrzim da vidim da se bilo šta baci“
Misija Videnovich farme nije samo očuvanje ukusa detinjstva, već i borba za održivost. Vera je pokrenula sistem Zajednicom podržane poljoprivrede (CSA), kroz koji mušterije unapred naručuju kutije povrća i tako podržavaju farmu.
„Farma je skupa i donosi vrlo malo profita. CSA mi omogućava da pokrijem troškove i da nastavim s radom. Višak prodajem restoranima – šefovi iz Čikaga, pa i oni sa Mišelinovom zvezdom, vole naše proizvode jer stižu sveži s njive“, objašnjava ona.
Pored hrane, Vera se bavi i proizvodnjom vune i ručno rađenih pletenih predmeta.
„Potrebno je više od godinu dana da se napravi džemper. Sve je ručno – od šišanja ovaca do predenja. Tri najveće vunuše u Mičigenu su nedavno prestale sa radom. Postoje manje vunuše koje su dostupne, ali su im cene tri puta veće. Predivo se mnogo lakše prodaje od džempera, ali džemper ima veću zaradu ako se ne računa moj rad. Najteži deo mi je marketing jer većinu vremena provodim u proizvodnji.“
BALKANSKE PAPRIKE – HIT MEĐU KUPCIMA: „Imamo listu čekanja!“
Vera i njen brat Džordž nastavili su tradiciju gajenja balkanskih paprika, koje imaju kultni status među kupcima.
„Imamo listu čekanja za paprike! Tražimo sorte idealne za ajvar – mesnate, lako se ljušte. Pošto i mi jedemo ono što uzgajamo, znamo tačno šta naši kupci žele i kako ih koriste. To nas povezuje.“
Kupci dolaze iz Pitsburga, Milvokija, Čikaga… a najverniji su iz srpske dijaspore. „Srpska zajednica je naš ‘hleb i puter’. Oni su od početka bili verni kupci – još od vremena mojih roditelja“, naglašava Vera.
INSPIRACIJA I BUDUĆNOST: „Ne sanjam o bogatstvu, već o održivosti“
Iako farma donosi više izazova nego zarade, Vera ne posustaje. Njena vizija je jasna:
„Volela bih da sačuvam porodičnu farmu od prodaje i nastavim s očuvanjem baštine i tradicionalne poljoprivrede još decenijama. Takođe želim da zaštitim još više zemlje od urbanizacije kako bismo nastavili da proizvodimo hranu za lokalnu i balkansku zajednicu.“
Svoju poruku upućuje posebno ženama sa Balkana koje žele da pokrenu posao u Americi:
„Zadržite dnevni posao zbog stalnog prihoda. Radnike treba pošteno platiti. Pohađajte kurseve, umrežavajte se. I ne zaboravite – porodica je vaša najbolja socijalna sigurnost.“
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: VIDENOVICH FARMS, USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
