„Život vam postane svetliji kad probate prvi ćevap“, kaže Vučinić koji širi mirise Balkana po ulicama Amerike
Od kasnovečernjih zabava do festivala – priča o ćevapima i očuvanju tradicije
Ćevapčići, miris ćumura i duh tradicije – to je ono što Filip Vučinić već godinama donosi na ulice Čikaga. A sve je počelo početkom devedesetih godina, na krovu stare garaže, kada su on i njegov prijatelj Džo Alfirević organizovali zabavu po uzoru na hrvatske običaje.
„Noći su se završavale ćevapima. Za nas je to bila tradicija, a za sve ostale – inspiracija. Ljudi su pitali: ‘Šta je ovo?’, ‘Zašto ovo ne prodajete?’… Tako se rodila ideja“, priča 54-godišnji Vučinić.
Od nule do festivala – bez iskustva, ali sa strašću
Prvi ozbiljniji koraci u biznis krenuli su 2002. godine.
„Kontaktirao sam kolegu iz ugostiteljstva, dobio faks sa spiskom festivala i izabrali smo tri. Za dva meseca već smo pekli meso na Linkoln aveniji – bez ikakvog iskustva, samo dvojica klinaca sa juga Čikaga koji žele da se zabave“, priseća se Fil. „Tada smo postali ‘must-visit’ štand na festivalima.“
Danas, osim uličnih festivala, Vučinićev tim ima i maloprodaju, online prodaju i bavi se keteringom. Njihovi smrznuti ćevapi, uz ajvar i pite, dostupni su i u prodavnicama poput Balkan Bakery u Lagrangeu.
POVEZANE VESTI
Njihovi ćevapčići postali su prepoznatljivi širom grada, a osim posetilaca festivala, ukus je oduševio i poznate kuvare.
„Imali smo nekoliko poznatih kuvara iz Čikaga koji su pohvalili našu hranu, uključujući čuvenog Douga iz kultnog restorana Hot Doug’s“, dodaje s ponosom.
Miris ćevapa i zvuci tamburice
Filip Vučinić je druga generacija američkih Hrvata. Njegovo poreklo vodi iz Žumberka, Kaštela i sa Brača, a još od detinjstva bio je uronjen u bogatu tradiciju muzike i običaja svojih predaka.
„Moj otac je svirao tamburicu više od 35 godina i još kao mali, sa šest godina, uključio me u folklor. Danas i sam učim decu muzici i igru u kulturno-umetničkom društvu“, kaže Fil i dodaje da se ljubav prema tradiciji nastavlja i u njegovom domu.
„Moja supruga je prve generacije hrvatskog porekla u Americi, a zajedno sa mojom svekrvom pripremamo tradicionalna jela poput sarmi, kiselog kupusa, punjenih paprika i naravno roštilj – a ne prođe ni bez palačinki. Sve to, naravno, uz čašu domaćeg vina koje pravim sa rodbinom, dok u pozadini svira Oliver Dragojević, Zvonko Bogdan, Tozovac, Halid Bešlić…“
Ćevapi, kao neizostavni deo porodičnih slavlja, za njega imaju posebno mesto. „Mama ih je često pravila, uz njih smo odrasli. Ali jedno putovanje je zaista promenilo moj pogled na to jelo – 2008. godine sam boravio u Sarajevu, i tih pet dana sam doslovno u svakom obroku jeo ćevape. I ne samo to – razgovarao sam sa lokalnim majstorima roštilja, upijao svaki detalj. To iskustvo mi je otvorilo oči i pomoglo da još bolje razumem šta čini dobre ćevape“, priseća se Fil.
Amerikanci u transu zbog ćevapa
„Kada neko prvi put proba ćevape, kažem mu: ‘Ljubomoran sam jer vas tek čeka to iskustvo. Vaš život će biti svetliji posle Prvog Ćevapa’“, priča Fil.
Ljudi na često stanu u red samo da bi otkrili šta miriše tako neodoljivo. „Miris ćumura i plamen sa roštilja ih privuku, pa samo kažu: ‘Daj mi šta god da imaš’.“
Jedan od nezaboravnih trenutaka desio se na Do-Division festivalu: „Jedan dečak u dresu Tadića rekao je mami: ‘Hej mama, ovi ćevapi su bolji od tvojih!’. A ona mu je uzvratila: ‘Nikad to nemoj da kažeš!„, kroz smeh prepričava Fil.
Hrana kao veza sa korenima
Iako Amerikanci sve više putuju na Balkan, oni sa ovih prostora i dalje imaju najviša očekivanja.
„Naši ljudi su najstroži kritičari – čak i kad je nešto savršeno“, kaže Vučinić. „Ali mnogo njih kaže da ih naš ćevap vraća u detinjstvo i podseća na domovinu.“
„Pažljivo biram festivale u zavisnosti od publike. Neki delovi grada i određene zajednice mnogo su otovreniji za etničku kuhinju i nove ukuse. Učestvovali smo na brojnim muzičkim festivalima kao što su– Pitchfork Fest, Riot Fest, Summercamp i Square Roots Festival, a poslednjih godina sve češće smo prisutni i u Milvokiju – tamo su ljudi zaista divni”, kaže Vučinić.
Bez restorana – ali sa velikim snovima
Na pitanje da li planira restoran ili franšizu, Fil kaže: „Verovatno ne… ali nikad se ne zna! Volim energiju uličnih festivala i susrete s ljudima. Voleo bih da proširimo maloprodaju.“
Ima i jedan dugoročni plan: „Čekam da deca porastu, preuzmu biznis i pretvore ga u milionski – haha!“
Filip Vučinić ne prodaje samo ćevapčiće – on nudi sećanja, kulturu, mirise i ukuse koje nose generacije sa Balkana. A ako pitate njegove mušterije, oni će vam reći – to nije samo roštilj, to je festival tradicije na svakom tanjiru.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
