Predsednik Rusije Vladimir Putin obezbedio je sebi još jedan, peti šestogodišnji mandat osvojivši 87 odsto glasova, više nego u svim ranijim pobedama na predsedničkim izborima od 2000. godine.
Čak i sa tako ubedljivom pobedom, na izborima na kojima nije imao stvarnog protivnika, Putin nije na vrhu liste svetskih lidera koji su postizali rekordne izborne uspehe u svojim zemljama.
Jedan od prvih koji mu je čestitao pobedu na izborima bio je Kim Džong Un, vrhovni lider Severne Koreje u kojoj su izbori simbolični, izlaznost gotovo stopostotna, a na glasačkom listiću se nalazi samo jedno ime.
Kim Džong Un je svog oca nasledio 2011. godine, a na parlamentarnim izborima 2014. osvojio je 100 odsto glasova u svojoj izbornoj jedinici.
Bašar al-Asad, predsednik Sirije od 2000, odneo je više ubedljivih izbornih pobeda. Na izborima 2014. osvojio je gotovo 89 odsto glasova, a 2021. više od 95 odsto.
Ti izbori, koji se smatraju nameštenim, održani su tokom građanskog rata u kojem je Asad, uz Putinovu pomoć, razbio opoziciju i ubio stotine hiljada ljudi, piše briselski portal Politiko.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je u februaru pobedio na izborima sa gotovo 94 odsto glasova, osiguravši peti mandat na čelu države, koja se svrstava među najmanje slobodne zemlje na svetu.
Za Putinom ne zaostaje mnogo ni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koga je na izborima 2020. podržalo 80 odsto građana.
Pre izbora opozicioni lider Sergej Tihanovski je osuđen na zatvorsku kaznu, a umesto njega se na izborima kandidovala njegova supruga Svetlana.
Izbori su izazvali masovne proteste tokom kojih je uhapšeno hiljade ljudi.
Posle ustavnih promena kojima je sebi omogućio da se ponovo kandiduje za predsednika, Putin bi pobedom na narednim izborima 2030. mogao da prestigne sovjetskog diktatora Josifa Staljina, koji je na izborima tokom svoje 30-godišnje vladavine dobijao 100 odsto glasova.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
