Evropa se suočava sa „ozbiljnom krizom javnog zdravlja“, gde skoro svako širom kontinenta živi u oblastima sa opasnim nivoima zagađenja, pokazalo je istraživanje koje je sproveo britanski Gardijan.
Analiza podataka prikupljenih najsavremenijom metodologijom, uključujući detaljne satelitske snimke i očitavanja sa više od 1.400 stanica za monitoring, otkrila je strašnu sliku zagađenog vazduha, gde 98 odsto ljudi živi u oblastima sa visokim nivoom PM čestica koje prevazilaze vodič Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dodaje Gardijan.
Skoro dve-trećine Evropljana živi u oblastima gde je kvalitet vazduha više nego duplo gori od preporuka SZO.
Najgore pogođena zemlja u Evropi je Severna Makedonija, u kojoj gotovo dve-trećine stanovništva živi u oblastima gde je nivo PM2,5 čestica više nego četiri puta viši od preporuka SZO, dok je u četiri oblasti zagađenje skoro šest puta više, uključujući i glavni grad Skoplje.
Stanje u Istočnoj Evropi je znatno gore nego u Zapadnoj, izuzimajući Italiju, gde više od trećine onih koji žive u dolini reke Po i okolnim oblastima dišu vazduh koji je četiri puta zagađeniji nego što su preporuke SZO.
Gardijan je sarađivao sa stručnjacima za zagađenje kako bi napravio interaktivnu mapu koja će otkriti najgore pogođene zemlje na kontinentu.
Merene su PM2,5 čestice, koje su najčešće posledica sagorevanja fosilnih goriva, od kojih neke mogu da prođu kroz pluća i uđu u krvni sistem, utičući tako na skoro svaki organ u telu.
Tekući vodič SZO navodi da godišnja prosečna koncentracija PM2,5 ne bi trebalo da premaši pet migrokrama po kubnom metru.
Nova analiza je pokazala da samo dva odsto populacije Evrope živi u oblastima koje su u okvirima ovog limita.
Stručnjaci kažu da zagađenje PM2,5 česticama uzrokuje oko 400.000 smrti godišnje širom kontinenta.
„Ovo je ozbiljna kriza javnog zdravlja“, kazao je Roel Vermulen, profesor grane epidemiologije koja se bavi uticajem faktora iz okruženja na ljudsko zdravlje sa Univerziteta u Utrehtu, koji je predvodio dim istraživača sa celog kontinenta koji je upoređivao podatke.
„Ono što je sasvim jasno je da skoro svako u Evropi udiše nezdrav vazduh“, dodao je.
Saobraćaj, industrija, grejanje i poljoprivreda su glavni izvori PM2,5 čestica, a njihovo prisustvo je najčešće najveće u najsiromašnijim zajednicama.
Zagađenje vazduha je postalo ključna tema u Evropi, dok je sama EU pod pritiskom da učini više kako bi sanirala krizu javnog zdravlja.
Prošle sedmice, Evropski parlament je izglasao vodič SZO o PM2,5 česticama do 2035.
Zakon, koji još mora da bude finaliziran u pregovorima sa Evropskim savetom, ograničiće koncentraciju PM2,5 čestica na 5 mikrograma po kubnom metru, što je znatno niže od sadašnjih 25 mikrograma po kubnom metru.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da hitna akcija treba odmah da bude preduzeta.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
