Ljudi bi mogli da žive duže ako u život unesu promene kao što su upravljanje stresom i izbegavanje cigareta, otkriva nova studija.
Usvajanje osam promena načina života, kao što su kvalitetna ishrana i dobar san, moglo bi da vam doda više od 20 godina života, pokazuju istraživanja. Studija je otkrila da će ljudi verovatno živeti duže kada naprave samo manje promene, čak i ako bi odložili prihvatanje zdravih navika do srednjih godina.
„Naši rezultati istraživanja sugerišu da je usvajanje zdravog načina života važno i za javno zdravlje i za lično dobro“, rekla je Džuan-Mai Ngujen, specijalista zdravstvenih nauka uključena u rad pri američkom Ministarstvu za veterane.
„Što ranije, to bolje, ali čak i ako napravite malu promenu u svojim 40-im, 50-im ili 60-im godinama, to je više onego korisno“, dodala je Džuan-Mai.
Istraživanje, predstavljeno na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu u Bostonu, baziralo se na podacima iz upitnika i medicinskih kartona prikupljenih između 2011. i 2019.
Evidencija je obuhvatila više od 700.000 američkih veterana starosti od 40 do 99 godina koji su bili uključeni u program Veterans Affairs Milli.
Ngujen i njene kolege analizirali su podatke kako bi identifikovali faktore načina života koji su povezani sa dužim životnim vekom. Medicinski kartoni prikupljeni za projekat pokazali su da je 33.375 učesnika umrlo tokom perioda istraživanja.
Iz tima istraživača su dodali da, kada se kombinuju, faktori načina života mogu imati značajan uticaj na očekivani životni vek, produžavajući život osobe brojano u decenijama.
„Muškarci i žene koji su usvojili osam faktora koji se odnose na način života, mogli bi da dobiju dodatnih 23,7 odnosno 22,6 godina očekivanog životnog veka, u poređenju sa onima koji ih nisu usvojili“, pišu autori.
Fizička neaktivnost, upotreba opojnih droga i pušenje imali su najjače veze sa ranom smrtnošću.
Učesnici istraživanja koji su imali te faktore životnog stila imali su 30 do 45 odsto veći rizik od smrti tokom perioda studije, otkrili su istraživači. Nasuprot tome, stres, prekomerno opijanje, loša „higijena sna“ i nekvalitetna ishrana bili su povezani sa oko 20 procenata većim rizikom od rane smrti u ispitivanom periodu.
Opservaciona priroda istraživanja, međutim, znači da rad ne može da dokaže uzročnu vezu između identifikovanih faktora i razlika u životnom veku.
Profesor Naved Satar, stručnjak za kardiovaskularno i metaboličko zdravlje na Univerzitetu u Glazgovu, koji nije bio uključen u studiju, upozorio je da istraživanje nije uključivalo ispitivanje, te da bi različiti faktori mogli da zamagle neke značajne elemente.
Ipak, prof. Satar je i pozdravio ovaj naučni rad: „Ovi podaci doprinose ideji da je način na koji živimo važan, ako ne i više od lekova koje primamo za prevenciju ili lečenje brojnih hroničnih bolesti. To znači da se ne možemo jednostavno oslanjati na lekove, već će razvijanje boljih životnih navika, smanjiti troškove koje nose hronične bolesti, i pomoći ljudima da žive ugodnijim i produktivnijim životom“.
Osam promena načina života koje bi vam mogle produžiti život do koji su došli autori studije su: kvalitetna ishrana, izbegavanje duvana, dobar san, fizička aktivnost, upravljanje stresom, izbegavanje alkohola, izbegavanje opojnih droga, pozitivni društveni odnosi.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
