Mediji su ga prozvali novi Tesla, o čudu od deteta pravljene su emisije, snimani dokumentarci, a onda je nestao.
Miodrag Mimi Mićić naučio je da čita sa dve godine, a pre nego što je pošao u školu, pročitao je hemiju za osmi razred. Bio je dete genije i od nižih razreda pokazivao neverovatan talenat za tehniku i prirodne nauke – toliki da mu je sa 14 godina bilo dozvoljeno da upiše fakultet.
U to vreme na dva kanala TV Beograd gostovala su dva vunderkinda: Mimi – mali genije za tehniku i nauku, i Stefan Milenković – čudo od deteta i mali maestro na violini. Bili su ponos SFRJ.
Mimi je tada na televiziji objašnjavao ono što je teško objasniti i odraslim ljudima – bio je najbolji u svemu, razrede preskakao i sve završavao pre vremena.
O njemu su pisale sve novine, snimale se specijalne emisije i dokumentarni filmovi… I sve tako do fakulteta. Ali za Miodraga, čudo od deteta, malog Teslu i Leonarda, nije bilo mesta na Beogradskom univerzitetu.
Taj mali Mimi danas živi u Kaliforniji, SAD, radi kao redovni profesor na Cerritos Collegeu u Norvoku i konsultant u više kompanija. Studenti ga od milja zovu profesor Miki, a on kaže da je ostvario skoro sve dečačke snove, piše portal Nova.rs.
U SAD stigao sa dva kofera i malo para
U Ameriku je 1998. stigao bez ičega, sa dva kofera i manje od 1.000 dolara u džepu, a za 25 godina postao doktor nauka, redovni profesor i šef katedre na državnom koledžu, potpredsednik multinacionalne kompanije, komercijalni pilot i sertifikovani instruktor letenja.
Putuje, ima kuću, jahtu, avion, automobile… suprugu, a najviše je zauzet kao novi tata – u aprilu 2023. dobio je ćerkicu Allison Nadeždu, pa trenutno ne drži divlje mačke kao kućne ljubimce.
Iako mu novac, kaže, ne znači mnogo, zahvaljujući novcu ima sve što je želeo kao čudo od deteta u SFRJ. Budući da je stalno bio na televiziji, kako mu danas iz ove perspektive izgleda „mali beogradski genije“?
„Taj dečak ima ista interesovanja kao i pre 40 godina, malo je porastao, ali sve drugo je isto. Njegove igračke su malo porasle. Ni tada a ni sada sebe nisam smatrao i ne smatram genijem nego samo osobom sa širokim spektrom interesovanja – hemija, fizika i tehnika su mi profesija.“
Stvari o kojima je maštao kao dete ostvarivao je jednu po jednu – postao je univerzitetski profesor, istraživač, pronalazač i pilot, kaže da je uvek pretvarao nemoguće u moguće.
„Oduvek sam bio jedno srećno stvorenje koje je bilo zadovoljno bez obzira na okolnosti, to sam i ostao”, priča Mimi za nova.rs.
Stariji ljudi sećaju se kako je Mimi na televiziji objašnjavao stvari koje nisu razumeli ni odrasli.
Sreo je mnogo divnih ljudi, posećivao privredne kolektive i probao da plasira svoje inovacije tadašnjim industrijskim gigantima, a to su bile „Iskra“, „Rade Končar“, „Tomos“… Bio je stipendista CIP-a, Titovog fonda kao jedini osnovac. Učestvovao je u dva dokumentarca TV Beograd – „Mladi 1984“ i „Portret naučnika u mladosti“…
A sve je počelo tako što Mimijeva majka Nadežda nije radila, čitala mu dečje knjižice i naučila ga da čita sa dve godine. U kući je često bio uključen TV, a dečak je gledajući školski program počeo da se interesuje za prirodne nauke i tehniku. Pošto roditelji nisu imali odgovore na mnoga pitanja, počeo je da razgovara sa starijim ljudima iz okruženja, da postavlja pitanja komšijama, inženjerima, lekarima – a svima je bilo interesantno što predškolac postavlja pitanja iz hemije, biologije, fizike.
Pred polazak u prvi razred pročitao je knjigu iz hemije i počeo je da pravi kućnu laboratoriju za eksperimente, a već sa devet godina slušao analitičku hemiju, sa studentima radio eksperimente i mediji su ga prozvali „najmlađi student“.
Uprkos tome što su ga novinari upoređivali sa Teslom i Da Vinčijem, on se nije uobrazio.
„Novinari su me upoređivali sa novim Teslom i Leonardom, a ja sam sebe smatrao detetom s posebnim interesovanjem za nauku i tehniku a ne kao genija. Tesla i Leonardo bili su jedinstveni.“
Mimi, nažalost, u osnovnoj školi nije imao podršku većine nastavnika, dosađivao se na časovima, bio žrtva vršnjačkog nasilja, pa promenio školu, a usput je objavio zbirku pesama 1987. i osvojio Zmajevu nagradu, ali…
„Nastavnici su me smatrali ne za čudo već za čudovište od deteta koje odstupa od proseka i gledali su kako da me vrate nazad. Kad sam u petom razredu išao na republičko takmičenje iz astronomije i biologije s pokretom ‘Nauka mladima‘, dobio sam ukor razrednog starešine zbog izostanka sa časova i savet da „treba da se igram klikerima a ne da se takmičim sa starijom decom“.
Srednju tehničku školu „Petar Drapšin“ završio je za manje od dve godine, upisao se na Fizički fakultet BU kao redovan student i na Politehničku akademiju – Višu metalsku školu kao vanredan.
Akademsku karijeru je započeo kao stručni saradnik-pripravnik na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, gde je, iako je bio najbolji student, odbijen je za mesto asistenta. Sada smatra da su mu time učinili uslugu.
„Moj odlazak bio je najbolji za mene, za Srbiju i za svet“
„Nisam bio najbolji student, imao sam i šestice iz predmeta koji me nisu interesovali. To što nisam primljen za asistenta pripravnika nateralo me je da odem i postanem ono što jesam danas. Da sam ostao u Beogradu, ne bih napredovao u struci i u karijeri, ali i na ličnom planu, ne bih se bavio svojim hobijima, niti bih bio ni približnih finansijskih mogućnosti. Moj odlazak bio je najbolji za mene, za Srbiju i za ceo svet“, kaže Mimi.
U aprilu 2001. postao je doktor fizičkohemijskih nauka BU. Na Univerzitetu u Majamiju bio je student doktorskih studija i asistent za opštu hemiju i fizičku hemiju, tamo doktorirao 2002. i dobio posao u Nacionalnoj laboratoriji američkog ministarstva energetike (US DOE) u Ričlandu, država Vašington.
Čim je dobio prvu „veću“ platu upisao je školu letenja i postao privatni pilot, 2015. postao komercijalni pilot, a 2016. i nastavnik letenja (CFI). Uporedo je studirao na biznis i ekonomiju na Državnom univerzitetu Vašington, od 2012. je profesor na Cerritos College, gde je od 2015. dobio zvanje redovnog profesora i šefa odseka za inženjersku tehnologiju. Do danas ima 67 radova u časopisima kao autor i koautor, a po Google Scholaru su citirani oko 2.935 puta.
Mimi smatra da ne bi ništa uradio da je ostao u Beogradu.
„Pogledajte genetičara Miodraga Stojkovića, koji se vratio, pokušao nešto da uradi i na kraju odustao. Sredina je takva bila, a takva je ostala – sprečava svako odstupanje od tradicije i ne prihvata ništa novo. Tako je danas u većem delu Evrope i EU. Čim neko nešto pokuša da uradi, odmah ga lupaju u glavu, a to je još izraženije u Srbiji. Ja ne bih nigde stigao i ništa ne bih uradio da sam ostao u Srbiji i Evropi.“
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
