Svaki roditelj sanja isto: da njegovo dete izraste u srećnu, samouverenu i uspešnu osobu. Još dok su mali, trudimo se da im damo sve — najbolje škole, vannastavne aktivnosti, podršku, ljubav, pa i poneku strogu reč kad zatreba. Ali, u tom nastojanju da ih „pripremimo za život“, često se izgubimo između sopstvenih ambicija, strahova i saveta koji nas zasipaju sa svih strana. Da li je bolje biti popustljiv ili čvrst? Voleti bezuslovno ili učiti kroz disciplinu?
U potrazi za odgovorom, psiholozi su zavirili u dubine mora i otkrili da roditeljski svet neverovatno liči na podvodni. U moru roditeljskih stilova, izdvajaju se četiri upečatljiva tipa — roditelji ribe, roditelji sunđeri, roditelji morski psi i roditelji delfini. Iako deluje neobično, ova podela savršeno oslikava različite pristupe vaspitanju i njihove posledice na dečiji karakter, samopouzdanje i budući uspeh.
Kroz metaforu iz podvodnog sveta psiholozi objašnjavaju zašto neki roditelji odgajaju srećnu i uspešnu decu, dok drugi, iako s najboljom namerom, sputavaju njihov razvoj, piše britanski Standard.
Roditelji ribe
Roditelji ribe su lepršavi i slobodni, poput stvarnih morskih riba koje idu tamo gde ih struja ponese. Oni veruju u prirodan tok dečijeg razvoja, ne postavljaju mnogo granica i često dopuštaju da dete samo bira svoj put. Njihova deca rastu kreativna, ali često i nesigurna, jer im nedostaje struktura i jasno vođstvo. Roditelji ribe žele da njihova deca budu slobodna, ali ponekad zaboravljaju da je i sloboda lakše dostižna uz jasnan okvir i pravac.
Roditelji sunđeri
Roditelji sunđeri upijaju sve — savete, mišljenja, strahove i modne trendove u vaspitanju. Oni se trude da ne pogreše, čitaju sve moguće priručnike, konsultuju forume, prate druge roditelje, ali često zaborave da oslušnu sopstveno dete. Njihova deca su obično vrlo prilagođena i pristojna, ali mogu da razviju strah od greške, jer su navikla da mama i tata imaju „tačan odgovor“. Sunđer-vaspitanje je dobronamerno, ali previše usmereno ka spolja.
Roditelji ajkule
Roditelji morski psi su odlučni, ambiciozni i često vođeni potrebom da njihovo dete bude najbolje. Kod njih nema mesta za slabosti: uspeh u školi mora da bude besprekoran, sport takmičarski, a ponašanje za primer. Iako ova deca često postižu visoke rezultate, cena uspeha može da bude visoka — perfekcionizam, stres i strah od razočaranja. Ajkula ne vidi more, vidi samo cilj, i često zaboravlja da dete nije projekat, već osoba koja tek uči da pliva.
Roditelji delfini
Roditelji delfini predstavljaju idealnu ravnotežu između vođstva i slobode. Oni su empatični, ali dosledni, podržavaju, ali ne popuštaju. Delfin zna kad da zapliva uz dete, a kad da ga pusti da istraži samo. Takvi roditelji slušaju, postavljaju granice s ljubavlju i neguju poverenje. Njihova deca rastu sigurna, samostalna i emocionalno stabilna, spremna da se snađu u talasima života.
Savremena psihologija pokazuje da su upravo „delfinska deca“ ona koja kasnije postaju uspešni odrasli: ne zato što su uvek najbolji, već zato što znaju da veruju sebi, da se trude i da ne odustaju.
IZVOR: POLITIKA MAGAZIN I FOTO: PEXELS
