U Grčkoj, broj obolelih od korone ponovo raste, zabrinjava širenje mutiranog virusa koji je registrovan u preko 200 slučajeva, u bolnicama je sve manje slobodnih mesta, zvanična Atina stoga, pooštrava mere zabrane. Ukoliko se situacija pogorša, Grčkoj preti tronedljni totalni karantin.
Nove mere koje su stupile na snagu juče ujutru, podrazumevaju da tokom vikenda na Atici, regionu Soluna i Halkidikiju ostaju zatvorene prodavnice, sve sem marketa i apoteka, dok se policijski čas produžava, i umesto od 21 čas, nadalje važi od 17 časova do pet sati ujutru. Tokom radne nedelje mere su nešto slabije, ali i dalje sa policijskim časom od 21 čas, i minimalnim radom trgovinskog sektora.
U pet oblasti, među kojima su ostrvo Mikonos, Agios Nikolaos na Kritu i Patra, uveden je potpuni karantin, zabrana svakog kretanja jer je broj obolelih zabrinjavajući. U Patri je, recimo, u jednoj bolnici obolelo preko 60 medicinskih radnika. U ovom trenutku, praktično je više od polovine stanovništva Grčke u crvenoj zoni i pod strogim merama ograničenja.
Odluku o novim merama, posebno kada je reč o Atini i Solunu, koji su najugroženiji, nije bilo lako doneti, jer tri meseca Grčka živi u izolaciji, sa policijskim časom, ograničenim kretanjem uz poruke koje predstavljaju dozvole za izlazak, sa zatvorenim ugostiteljskim i sportskim objektima, radnjama koje su posle dvoipomesečne pauze otvorene, praktično, samo na desetak dana i opet zatvorene…
Punih osam sati krizni štab je većao šta još učiniti da se spreči katastrofa koju bi mogao da izazove treći talas korone koji je na pragu, iako se, kako kažu umorni Grci, još ni drugi nije završio.
POVEZANE VESTI
Krizni štab se jedva dogovorio da se Atici, u Solunu i Halkidikiju ostavi još nedelju dana kako bi se videlo hoće li se broj obolelih smanjiti, te je zato policijski čas produžen samo u dane vikenda… Osnovne škole i gimnazije ostaju otvorene, prodavnice robe široke potrošnje tokom nedelje rade samo za preuzimanje onlajn kupljene robe…
Epidemolozi su u velikom broju bili mišljenja da bi odmah trebalo uvesti trodnedeljni totalni karantin, kao u martu, jer strahuje da će naredna nedelja biti gora od prethodnih. Ipak, popustilo se pod pritiscima da ekonomiji zbog karantina već trpi ogromne gubitke i da se, zavisno od epidemiološke situacije, sledećeg petka ponovo razgovara o neophodnim merama. Inače, Grčku mesec karantina košta oko tri milijarde evra, i ukoliko se trgovina potpuno zatvori, dopunski vanbudžetski rashodi iznosili bi još 1,5 milijardu evra.
Za finansiranja sistema ekonomske podrške zaposlenima, Grčka je preko evropskog programa dobila još 728 miliona evra u formi zajma za ublažavanje rizika u hitnim slučajevima. Ovo je, ustvari, četvrta rata pomoći jer je Grčka ukupno iz programa dobila 2,7 milijarde. I u Grčkoj, kao i svim drugim zemljama, sredstva ponestaju, s obzirom na to da se svakog meseca zaposlenima koji ne rade zbog kovida isplaćuje pomoć oko 500 evra, što je u visini minimalnog ličnog dohodka, podmiruju četiri četvrtine rente, umanjuju porezi…
Istovremeno, poslednjih dana broj obolelih je trostruko veći nego prošle nedelje, svakodnevno oko 1.200 obolelih. Preko 200 pacijenata je na respiratorima, smrtnost je opala i za razliku od prethodnog perioda, dnevno umire oko 20 ljudi. Vakcinacija ne ide dobro, do sada je njome obuhvaćeno samo 350 hiljada Grka. Problem je zdravstveni sistem kome, sa trenutnih oko četiri hiljade pozitivnih slučajeva, prete ozbiljni problemi, jer je već sada popunjeno preko 65 odsto bolničkih kapaciteta.
Grčki mediji prenose pisanje nemačkog lista „Der Freitag” koji ukazuje da se grčki zdravstveni sistem koji je, kako se navodi, bio loš i pre ekonomske krize u godinama koje su usledile, samo suočio sa još većim problemima. Drastične mere štednje drazile su se i na zdravstvo pa tako, kako prenose ovdašnji mediji, i danas umesto 3.500 kreveta u jedinicama intenzivne nege koje bi Grčka morala da ima prema međunarodnim standardima, ona ima 1.200. Od toga je 579 predviđeno za kovid pacijente što je, piše nemački list, očigledno malo.
Istovremeno, Grčka je u međuvremenu odvojila sredstva za novih 5.200 policajaca, u budžetu za ovu godinu predvidela povećanje sredstva za odbranu za 30 posto, odnosno do 5,4 milijarde evra i, s druge strane, predvidela smanjenje rashoda za zdravstvo za 572 miliona evra. Tokom pandemije korone angažovano je dopunskih dve hiljade medicinskih radnika, ali praksa pokazuje da je to malo posebno u situacija kada i oni obolevaju radeći u crvenoj zoni.
Grčku vladu i pored kritičnog epidemiloškog stanja brine turistička sezona.
„Mi moramo da se otvorimo za turiste, jer naš budžet sebi ne može da dozvoli još jednu neuspelu letnju sezonu zbvog korone. Ne možemo da žrtvujemo turizam i zato ćemo granice morati da otvaramo oprezno ali i bezbedno, uz strogi protokol. To znači da do početka sezone moramo da dostignemo kritičnu masu imuniteta” – izjavio je na TV Open državni ministar Jorgos Gerapetritis.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: POLITIKA
