Una Dimitrijević maturant je gimnazije “Stevan Sremac” u Nišu, i nedavno je položila prijemni ispit i postala sudent i stipendista prestižnog Univerziteta Berkli u Bostonu.
Nekada čudo od deteta, nastupala je na muzičkim scenama u Srbiji, bila učesnik čuvenog Sanrema, sada je postigla svoj cilj i upisala studije muzike na Berkliju. San joj je da jednog dana bude priznati svetski umetnik i pomaže mladim talentima.
Položila si prijemni za studije muzike na Berkliju, šta to sada za tebe znači?
Iskreno, tek sada postajem svesna. kako se sve odvijalo i kako sam došla do toga, nekako polako, ne samo što radim na muzici, već mi i način razmišljanja i svest o sebi raste, sada sam tek svesna da sam ostvarila veliki uspeh i da uskoro idem daleko odavde. Semestar na Berkliju počinje mi 23. septembra, tri dana nakon mog rođendana. Već su mi se javile kolege koje su sa mnom bile na Letnjem programu u Bostonu pre dve godine, i pitaju kad dolazim. Tako da ne idem u potpuno nepoznato, krećemo zajedno, i takva mi podrška kolega mnogo znači.
Već si bila na Berkliju, tokom Letnjeg programa, to je bio važan korak za tebe?
Na Letnji program sam otišla sa 16 godina, 2022. godine. Dotadašnji rad, učešće na festivalima, sve mi je to pomoglo da dođem do Bostona. Važno je imati kontitnuitet u nastupima i odnos sa publikom, tako se stiče samopouzdanje i iskustvo, sve mi je to krčilo put do Letnje škole na Berkliju. Razlika je što sam za Letnji program ja konkurisala, a za studije te oni biraju, oni biraju kome daju priliku, kao i stipendiju. Berkli skoro da ne daje stipendije inostranim učenicima, a ja sam je odmah dobila i to je fantastičan uspeh, sa ushićenjem priča Una Dimitrijević.
Kakve te uspomene vežu za Letnju školu muzike na Berkliju?
Po mom osmehu se vidi kako je bilo, jedno najlepše iskustvo koje sam imala, sva iskustva imaju pečat u mom srcu, ali to je bio i kulturološki šok. Ipak, brzo sam se porilagodila, Boston je studentski grad, tamo je i Harvard, mnogo ima studenata iz celog sveta, a ono što je na mene ostavilo utisak su ljudi koji su bili jako prijatni, hteli su da pomognu. Nije tamo bilo takmičenja ko je bolji, već sam gledala da od boljih od mene i od profesora uzmem najbolje, a da ostanem autentična. Najveći uspeh za mene je što sam stupila u kontakt sa saksofonistom koji je svirao sa Vitni Hjuston, on mi je napisao mejl i čuvam ga, rešila sam, uramiću ga, kao podsetnik da se čuda dešavaju, i da su sve slučajnosti u stvari poruke pored puta.
Kako je bilo na prijemnom?
Prijemni sam polagala iz dva dela, oni zakazuju polaganje, mi biramo vreme, zbog vremenskih zona, polaže se online. U prvom delu su me oni testirali, koliko znam o muzici, onda ide pevanje, to traje maksimalno pet mnuta, pevala sam dve pesme, Onda me ispituju taktiranje, ritam, melodiku, tu mi je jako pomoglo znanje iz niže muzičke škole, ali i sa Letnjeg programa. Tu sledi i improvizacija, meni su dali da izaberem žanr, birala sam pop arenbi, ono što najviše volim. Sledi i intervju i to su pitanja koja postoje na sajtu fakulteta. Ipak, profesori pitaju i van toga, ali ja sam bila spremna, i odmah sam im otvoreno rekla – meni treba stipendija, da bih došla kod vas! S obzirom na to da sam ostavila dobar utisak na ispitivače, to je bio njihov odgovor, jedan poklon i jedna motivacija, jer sam dobila stipendiju, koju sada treba i da opravdam tokom školovanja, ističe Una Dimitrijević.
Stipendija podrazumeva plaćenu polovinu iznosa tvog boravka i studranja u Bostonu?
Da, sama sebi sam platila polovinu iznosa studija, za ostalo već pokušavamo moji roditelji i ja da se snađemo, jer postoji više fondacija koje se bave time, i postoji mogućnost da pronađemo i ostatak sredstava. Naravno, svaka bi mi podrška dobrodošla, nadam se tome do septembra, dok mi ne počne semestar na Berkliju.
Ja lično ne znam nikog ko je sa ovih prostora otišao na Berkli iz oblasti pevanja, a da je dobio stipendiju, brucoši je retko dobijaju, veća je mogučnost tek nakon druge godine. Tako je i ovaj moj uspeh nešto čime ću sutra moći da pokažem mlađim generacijma da je to moguće, ali i da im na svaki način pomognem. Osim što je moja želja da ostavim trag u muzici, želim i da podstaknem mlade, da im pokažem da ništa nije nemoguće, da je uz pomoć sopstvenog rada i truda moguće otići u Ameriku i sanjati svoj san, priča sa ponosom Una Dimitrijević.
Šta te sve čeka na Berkliju?
Znam da će pre svega biti teško, za polaganje ispita imamo dva roka tokom godine, ali su izuzetno zanimljivi predmeti. Moj odsek je pevanje, radimo sve žanrove pevanja, tako ću moći da se oprobam i u nečemu što do sada nisam radila, možda se pronađem u nekom novom žanru. Planiram ujedno da upišem i smer muzičke produkcije, što mi daje mogućnost sutra za posao, da ne moram da zavisim od drugih, već i da sama za sebe pišem muziku. I ne samo za sebe, već i za druge, to mi je velika želja.
Kako sada izgledaju tvoji snovi, nakon ostvarenja ovog velikog cilja?
Imam mnogo snova i želja, svi se snovi nastavljaju u Americi. Definitivno sanjam o tome da budem na velikoj sceni, da imam koncerte, turneje. Ali sam ja od malena htela i da pomažem ljudima, želim da sutra od muzike živim, kako bih mogla da pomažem i deci koja se bave muzikom, koja tek počinju, da im budem podrška da im se otvaraju putevi, i da to mogu i svojim glasom i svojim radom. Da kroz muziku šaljem poruku da mladi veruju u sebe i da su oni sami ključ svega. Ja to uvek sebi kažem, ja sam i problem, i odgovor na svoj problem. Želim da utičem na ljude da budu što bolji i da veruju da mogu, da je moguće da se sve ostvari što zamislimo, ako se radi predano i disciplinovano. Na tom putu nije lako, ali je lepo, poručuje Una Dimitrijević.
Želimo Uni Dimitrijević srećan put u Boston i da ostvari sve svoje snove! Pratimo je i nadalje, jer Una Dimitrijević definitivno inspiriše i pokazuje kako talenat i rad uvek pobeđuju. Za više informacija o Uninom radu, posetite njen instagram profil.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
