Harizma, muzikalnost, istrajnost, posvećenost, ljubav prema tradiciji i muzici – vrline su koje poseduje ova mlada frulašica. Negujući svoju ljubav prema instrumentu koji je skoro zaboravljen na našim prostorima, uspela je da ljude koji malo znaju o našoj kulturi i tradiciji upozna sa onim što zaista jeste neizostavni deo balkanske muzičke tradicije. Besprekorna interpretacija, nesvakidašnji spoj džez muzike sa tradicionalnom narodnom i klasičnom, pravi je melem za uši koji možete priuštiti sebi ukoliko dođete na koncert muzičkog sastava – Trio Nede Nikolić.
Neda Nikolić frulu svira od svoje trinaeste godine. Kaže da je ljubav prema ovom tradicionalnom instrumentu nasledila od oca. Nižu osnovnu muzičku školu završila je u Kovinu i Smederevu. Nakon toga, srednje muzičko obrazovanje takođe u Smederevu, a Muzičku akademiju u Beogradu. Trenutno je na doktorskim studijama u Irskoj, tako da jedan deo godine provodi tamo. U svojoj kolekciji ima preko 30 frula, ali joj je najdraža i najlepša ona koju joj se poklonio Bora Dugić.
Neda Nikolić u okviru svoje američke turneje nastupiće u Čikagu 8. oktobra zajedno sa svojim kolegama na novom crkvenom imanju, na adresi 7939 43rd Street, Lyons, IL. Onima koji nisu imali priliku da čuju ovaj izvanredan spoj frule, klavira i kontrabasa ovo je idealna prilika da svoje muzičko znanje obogate jednim kvalitetnim koncertom.
Trio Nede Nikolić je već otpočeo američku turneju zajedno sa pijanistom Nemanjom Nikolićem i kontrabasistom Aleksandrom Petrovićem. Kakvi su Vam utisci sa dosadašnjih koncerata?
Zaista nam je drago što imamo mogućnost da nastupamo za našu dijasporu u Americi, u nekoliko gradova. Do sada smo svirali u San Diegu, Bostonu i Majamiju, a obišli smo i našu ambasadu u Vašingtonu. Svuda smo zaista divno ugošteni, a koncerti su bili veoma lepi. U nekim gradovima sam prvi put i drago mi je što sam upoznala nove ljude, koji su uživali u melodijama sa Balkana. Verujem da je poseban osećaj čuti svoju muziku kilometrima daleko od kuće.
Za one koji ne znaju, koju muziku izvodi Vaš Trio?
Naš repertoar se zasniva na melodijama sa Balkana (Srbija, Bugarska, Rumunija, Makedonija…) u našim aranžmanima. Stilski uplićemo etno-džez sa tradicionalnom, narodnom i klasičnom muzikom. S obzirom da potičemo iz različitih muzičkih pravaca, tako i koncipiramo repertoar i obrađujemo ga.
S obzirom na to da Vam ovo nije prvi dolazak u Ameriku, kakva su Vam dosadašnja sećanja sa turneja?
Nosim lepe utiske iz Amerike. Iako sam prošli put u Americi ostala neplanirano duže zbog korone, i taj period mi je ostao u lepom sećanju zbog porodičnih okupljanja u Milvokiju. Činjenica je da postoje različite publike u dijaspori i da određen broj ljudi možda više interesuje neki komercijalniji vid srpske muzike, ali uvek se nađe publika koja voli ovakvu vrsta sastava i ,,eksperimentisanja” sa balkanskom muzikom.
Koji grad u Americi je na Vas ostavio najveći utisak ?
Ostalo je još da vidimo jedan ili dva grada, ali do sada najveći utisak ostavili su Vašington i Majami. Vašington je lep po svojoj širini, spomenicima, parkovima, odiše potpuno drugačijom atmosferom. Majami je sa druge strane užitak za sunčanje, kupanje i nama iskreno dođe kao godišnji odmor. U svakom slučaju, mnoštvo različitih utisaka i preplitanja osećaja i ambijenata.
Kako stranci reaguju na zvuk frule?
Vrlo prijatno, iznenađeno i pozitivno. Nisu upoznati sa fizionomijom instrumenta, a samim tim i sa njegovom bojom tona. Mislim da je ono što njih najviše ,,opije” jesu melodije našeg kraja. Melos koji im nije poznat, raznovrstan je, uključuje više instrumenata, ili pak različitih vokala, pa im samim tim privuče pažnju. Zaista sam do sada imala uvek pozitivna iskustva sa strancima i nastupima u inostranstvu.
Frula se najčešće opisuje kao jednostavan instrument, ali shodno interpretačkim mogućnostima, često se svaki slušalac može uveriti u suprotno. Kako biste je Vi kao izvođač opisali?
Frula je nešto mnogo više od onoga kako je narod tradicionalno prepoznaje. U očima (i ušima) ljudi iz Srbije frula je i dalje nažalost pastirski instrument, koji je korišćen za izvođenje narodnih, izvornih melodija. Ona stvara mnogo više od toga. Njen tonski niz pruža mogućnost za izvođenje različitih žanrova i muzičkih stilova. Moje interesovanje je izašlo iz okvira narodne i tradicionalne muzike, istražujem, eksperimentišem i svakodnevno dolazim do novih pronalazaka. Ona je veliki instrument, sa još većim mogućnostima, a ne samo parče drveta sa 6 rupa.
Pored muzike, šta Vas još ispunjava i čime punite baterije?
Obožavam prirodu, i cenim svaki proveden trenutak u prirodi. Imam psa, obožavam životinje i to vreme mi je dragoceno takođe. Većina aktivnosti je vezana za neki oblik delovanja u muzici (nastupi, snimanja, putovanja). Ono što definitivno često radim i u čemu uživam jeste putovanje, bilo kakve vrste, bilo kuda. Pored ovih aktivnosti, i dalje sam student, tako da određeno vreme u godini provedem i u Irskoj gde sam trenutno na doktorskim studijama, gde zaista uživam.
Da li je nakon američke turneje Trio Nede Nikolić ima još neku turneju u planu?
Dan nakon sletanja letimo za Minhen gde imamo koncert i radionicu sviranja na fruli, a nakon toga planiran je i koncert u Budimpešti. Zima nosi dosta koncerata i dešavanja, tako da se radujemo prazničnim aktivnostima u Srbiji i inostranstvu.
Nedi i njenim saradnicima u ime naše redakcije želimo puno uspešnih i posećenih koncerata do kraja turneje, kao i uživanja u lepotama koje nudi jedna zemlja kao što je Amerika.
PIŠE: SUZANA GAJIĆ RADIVOJEVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
