Frilenseri – bilo da su programeri, dizajneri, nastavnici stranih jezika, kao i ostali koji zarađuju po osnovu autorskog dela ili „srodnih prava“ – od iduće godine imaće mogućnost da porez na svoj prihod plaćaju po dva modela, predviđeno je novim zakonom. Za koji će se opredeliti – ostavljeno im je na volju. Ovaj propis je u formi nacrta, objavilo ga je Ministarstvo finansija i eventualne primedbe moguće je uputiti zaključno sa 14. novembrom.
Frilenseri nisu „dobili“ poseban zakon kojim bi se definisalo na koji način će državi plaćati porez od prihoda zarađenog najčešće – preko interneta. Oporezivanje frilensera – iako se takav naziv u nacrtu nigde ne pominje – biće, kroz izmene i dopune, uključeno u postojeći Zakon o porezu na dohodak građana.
Računica izgleda ovako: od svih prihoda koje frilenser ostvari u jednom kvartalu (tromesečju), oduzima se iznos zakonom preciziranih troškova. Ostatak predstavlja osnovicu na koje će frilenseri plaćati porez.
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana predviđaju se dve „formule“ za obračun poreza za frilensere.
Prema prvom načinu obračuna, od tromesečnih prihoda oduzima se 96.000 dinara takozvanih normiranih troškova, i na tako dobijenu razliku plaća se porez po stopi od 20 odsto.
Prema drugom modelu, od tromesečnih prihoda oduzimaju se normirani troškovi od 57.900 dinara ali se oduzima još i 34 odsto ostvarenih prihoda svakog konkretnog frilensera. Na tako dobijenu razliku plaća se porez po stopi od 10 odsto.
Frilenseri prihode Poreskoj upravi prijavljuju kvartalno.
„Poreska prijava podnosi se u roku od 30 dana od isteka kvartala u kome su ti prihodi ostvareni“, precizira se novim nacrtom zakona.
Kako se plaćaju doprinosi
Ministarstvo finansija objavilo je i Nacrt izmena zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se definiše na koji način će frilenseri plaćati penzijske i doprinose za zdravstvo.
Doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje takođe će uplaćivati sami, a osnovice su utvrđene ovim zakonom.
Tako je osnovica za uplatu doprinosa za PIO Fond najmanje trostruki iznos najniže mesečne osnovice za doprinose.
Trenutno su minimalni penzijski doprinosi na nivou od 7.720 dinara za jedan mesec (tromesečni bi bili 23.160 dinara), ali će ovaj iznos za iduću godinu biti drugačiji.
Naime, najnižu mesečnu osnovicu za uplatu penzijskih doprinosa, po zakonu, čini iznos od 35 odsto prosečne mesečne zarade u Srbiji isplaćene u periodu od prethodnih 12 meseci počev od septembra u tekućoj godini. Na tako utvrđenu osnovicu obračunavaju se penzijski doprinosi od – po novoj stopi – 24 odsto. Za 2022. godinu ova minimalna osnovica iznosi, prema podacima Fonda PIO – 30.880 dinara.
Kada je reč o doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje , tu je osnovica najmanje trostruki iznos osnovice koja se računa za „obavezno zdravstveno osiguranje lica za koja se sredstva za uplatu doprinosa obezbeđuju u budžetu Republike“.
Po zakonu, ova osnovica se na mesečnom nivou računa kao 15 odsto prosečne mesečne zarade u Srbiji, isplaćene po zaposlenom u prethodnoj godini.
Iznos mesečne osnovice objavljuje ministar finansija, a prema poslednjoj, koja važi za 2022. godinu, ona iznosi 13.618 dinara. U slučaju frilensera, stopa od 10,3 odsto, primenjuje se na trostruki iznos, odnosno na 40.854 dinara. To daje minimalne mesečne doprinose za zdravstveno osiguranje od 4.208 dinara.
I ovaj iznos, očekivano već u zavisnosti od prosečne plate tokom 2022, biće drugačiji za 2023. godinu.
„Ukoliko su osnovice doprinosa niže od oporezivog prihoda, osnovica doprinosa je oporezivi prihod“, precizira se u nacrtu zakona.
Kako se ističe, prvo usklađivanje normiranih troškova u dinarskom iznosu od 57.900 dinara i 96.000 dinara godišnjim indeksom potrošačkih cena vrši se počev u 2024. godini.
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
