Tokom vekova menjao je kostime. U različitim delovima sveta nosio je različita imena. Vezivan je za hrišćanske svece, paganske svetkovine, osporavan od crkve, zakonom zabranjivan, pa čak i javno spaljivan. Ali verovali u njega ili ne, Deda Mraz je veliki šaljivdžija i taman kada pomislite da o njemu znate baš sve, on izvede neki novi trik.
Bio je neženja do sredine 19. veka. Baba Mraz se prvi put pominje u „Legendi o Božiću“ koju je napisao filadelfijski misionar Džejms Ris.
Njegova zaprega najbrža je na svetu. Saonice vuče devet irvasa: Igrač, Zabavljač, Šaljivdžija, Kupidon, Lisica, Blic, Bućkalica, Kometa i najpoznatiji Rudolf – jelen crvenog nosića, a njihova imena u originalu vuku koren iz latinskog, nemačkog, engleskog i drugih jezika… Deda Mraz ima svega 31 sat (i to zahvaljujući vremenskim zonama) da na Badnje veče i božićno jutro isporuči sve poklone. To znači da njegove saonice jure brzinom većom od 2.800 kilometara u sekundi!
Dva grada tvrde da su Deda Mrazov dom. Stanovnici Severnog Pola na Aljasci kažu da, ako želite da upoznate pravog, onda treba da posetite njih. S druge strane iz mesta Ravanijemi u Finskoj poručuju da mu je kancelarija tamo. Selo Deda Mraza u tom mestu jedino je na svetu gde možete da popričate sa Deda Mrazom 365 dana u godini.
Možda ste sumnjali ili mislili da mu ne treba, ali Deda Mraz ima i pilotsku dozvolu i pasoš. Pilotsku dozvolu mu je dodelila američka vlada 1927. godine, dok je svoj prvi pasoš dobio od Kanade 2013. godine. Tokom posebne ceremonije u Torontu, kanadski ministar zadužen za imigracionu politiku tom prilikom je rekao: „Mraz je, kao i drugi kanadski građani koji uživaju u putovanjima širom sveta, oduševljen dobijanjem e-pasoša koji je među najprihvaćenijim i najsigurnijim putnim ispravama na svetu, bilo da putujete kolima, brodom ili uz pomoć letećih irvasa.“
Kada je reč o pismima, ubedljivo najviše mu pišu deca iz Francuske. Statistika kaže da mu iz Francuske stiže 1.700.000 pisama, na drugom mestu je Kanada sa 1.350.000 a na trećem SAD sa oko milion pisama. Latinoamerikanci, posebno Meksikanci, imaju drugu taktiku. Oni pisma Deda Mrazu šalju, po principu brze pošte, ubacujući ih u balone koje zatim puštaju u vazduh.
I naravno kostim. Tokom decenija i vekova svog postojanja Deda Mraz se pojavljivao u kostimima različitih boja: od zelene, preko plave do braon. A onda ga je, kaže legenda, 1931. godine „Koka-Kola“ obukla u boje svog brenda – crveno-beli kostim. Od tada do danas Deda Mraz je najprepoznatljiviji upravo u tom kostimu, i uvek u glavnoj ulozi „Koka-Kolinih“ prazničnih reklama.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
