Nutricionisti odavno preporučuju uključivanje lososa u obroke jer studije pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi koji ga jedu biti mršaviji i bez bolesti.
Istraživači sa Univerziteta Kolorado veruju da su otkrili najmanje četiri jedinjenja u ribi za koja kažu da mogu smanjiti nivo lošeg holesterola.
Nova studija, objavljena u časopisu Journal of Nutrition, pokazala je da jedenjem lososa možete uneti najmanje 30 metabolita – supstanci koje se formiraju tokom varenja ili drugih hemijskih procesa.
Naučnici sa Univerziteta Kolorado nedavno su istakli otkriće četiri ključna jedinjenja u ribi koja imaju potencijal da smanje nivo lošeg holesterola, masne supstance odgovorne za oštećenje krvnih sudova i povećanje rizika od srčanog i moždanog udara.
Njihova nedavna studija istraživala je nutritivne efekte jedenja lososa i identifikovala najmanje 30 metaboličkih jedinjenja koja su rezultat varenja i drugih hemijskih reakcija.
Od ovih jedinjenja, četiri su pokazala značajne pozitivne efekte na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Za istraživanje je angažovan 41 učesnik između 30 i 69 godina. Svi oni pridržavali su se pravila mediteranske ishrane, obogaćene ribom, nemasnim mesom, integralnim žitaricama i voćem i povrćem.
Nakon dve nedelje jedenja lososa u ishrani, učesnicima su uzeti uzorci krvi i obavljeni drugi testovi kako bi se procenilo stanje njihovog kardiovaskularnog sistema. Takođe je važno navesti da su učesnici bili gojazni, ali nisu imali aktivna metabolička stanja kao što je dijabetes tipa 2.
Analizirajući uzorke hrane i krvi, istraživači su identifikovali 508 jedinstvenih jedinjenja prisutnih samo u lososu. Od ovih jedinjenja, dva su već poznata po svojoj sposobnosti da snize holesterol i poboljšaju zdravlje srca.
Učesnici sa višim nivoima ovih jedinjenja u krvi pokazali su znatno smanjenje ukupnog holesterola, holesterola lipoproteina niske gustine, triglicerida i apolipoproteina B, što je važan pokazatelj srčanih oboljenja.
Osim toga, istraživanje je ukazalo na raznovrsnost vrsta lososa, pri čemu se divlji pacifički losos smatra najzdravijim zbog sadržaja omega-3 masnih kiselina koje potiču iz algi i planktona u ishrani ribe, piše Daily mail.
Mediteranska ishrana, obogaćena voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i maslinovim uljem, prepoznata je kao zlatni standard ishrane. Istraživanja su pokazala da prelazak sa tipične zapadnjačke ishrane na mediteransku ishranu može da produži očekivani životni vek, a što se pre počne, rezultati su bolji.
IZVOR: B92, LJEPOTAIZDRAVLJE.HR, FOTO: UNSPLASH
