Aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan, na predsedničkim izborima u Turskoj, dobio je 51,87 odsto glasova, dok je glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio 42,28 odsto, pokazuju prvi rezultati na osnovu 54,56 odsto prebrojanih glasova.
Građani Turske glasali su danas na predsedničkim i parlamentarnim izborima, koji se smatraju jednim od najznačajnih za sto godina moderne istorije te zemlje.
Prvi rezultati, na osnovu 54,56 odsto prebrojanih glasova, pokazuju da je aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan dobio 51,87 odsto glasova.
Glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio je 42,28 procenata, prenosi Hurijet.
Treći kandidat na predsedničkim izborima Sinan Ogan osvojio je 5,3 odsto glasova.
Istovremeno, na parlamentarnim izborima borile su se 24 stranke i 151 nezavisni kandidat.
Prema prvim rezultatima, Erdoganova Stranka pravde i razvoja osvojila je 39 odsto glasova, dok je Kiličdarogluova Republikanska narodna stranka osvojila 21 procenat.
Rekapitulacija dve decenije Erdoganove vlasti
Sto godina od osnivanja moderne republike, građani su odlučivali da li će se Turska vratiti izvornom Ataturkovom sekularizmu ili će nastaviti dvadesetogodišnju politiku tradicionalizma u unutrašnjim i međunarodnim odnosima.
Za poslednjih 20 godina, Erdogan je udaljio je Tursku od sekularizma koju je uspostavio Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne države.
Kemal Kiličdaroglu dolazi iz najveće opozicione Republikanske narodne stranke, čiji je i lider.
Promoviše vraćenje na osnove ekonomske politike, parlamentarnu demokratiju i nezavisno sudstvo, oblasti u kojima, prema mišljenju mnogih građana, ima najviše propusta.
Uticaj zemljotresa na izbore – dve škole mišljenja
Izbori su održani tri meseca posle katastrofalnog zemljotresa na jugoistoku Turske, u kojem je poginulo više od 50.000 ljudi, a mnogi građani u pogođenim oblastima nezadovoljni su zbog sporog odgovora vlade u Ankari.
Neka od mesta pogođena nedavnim zemljotresom su uporišta opozicije, a neka su mešovita.
Jedna škola mišljenja smatra da vlast nije dovoljno brzo pritekla u pomoć unesrećenima, dok drugi misle da će samo uz političku stabilnost koju nudi Erdogan stambene zgrade biti izgrađene za godinu dana.
Turska između Vašingtona i Moskve
Ugledni zapadni listovi označili su izbore u Turskoj kao najvažnije izbore na svetu u 2023. godini.
Uloga Turske je velika u komplikovanim odnosima na Bliskom istoku. Velike sile i zapadna javnost iščekuju da vide kako će se glasovi građana Turske odraziti na njenu aktuelnu politiku prema Izraelu, Iranu, Siriji, stavu prema ratu u Ukrajini.
Pristalice Erdogana smatraju da Ankara vodi najnezavisniju spoljnu politiku u istoriji Turske, balansirajući između Vašingtona i Moskve.
Erdogan je pred izbore sa Putinom otvorio nuklearnu elektranu. Njegovom balansiranju koje je od početka rata u Ukrajini Turskoj donelo status posrednika – glavni izazivač suprotstavlja politiku disciplinovanijeg člana NATO-a.
S druge strane, očekuje se da bi pobeda Kiličdaroglua približila Ankaru Vašingtonu.
Jedan od najvećih izazova za Kiličdaroglua kao predsednika bila bi politika prema Rusiji. On smatra da je Ukrajina nepravedno napadnuta.
IZVOR: RTS I FOTO: THE WASHINGTON INSTITUTE
