Hvaljen je zbog sposobnosti izgradnje mišića i suzbijanja apetita, ali naučnici se plaše da bi protein mogao biti loš za vaše arterije.
Istraživači sa Univerziteta u Pitsburgu su pokazali da konzumiranje više od petine kalorija iz proteina može aktivirati ćelije koje začepljuju arterije plakom – supstancom koja oštećuje krvne sudove, ometajući protok krvi. Nedostatak zdravog protoka krvi u telu dovodi do većeg rizika od moždanog i srčanog udara, piše Daily mail.
Najnovije istraživanje je potvrdilo nalaze prethodnih laboratorijskih istraživanja i dodalo nove dokaze koristeći niz testova i eksperimenata na miševima i ćelijama u Petrijevoj posudi. Ovo dolazi usred sve veće popularnosti visokoproteinskih dijeta povezanih sa porastom kulture vežbanja u teretani. Skoro četvrtina stanovništva dobija više od petine ukupnih dnevnih kalorija samo iz proteina. Ali dr Babak Razani, kardiolog koji je vodio istraživanje, upozorio je da povećanje unosa proteina nije ključ dobre ishrane. On je predložio da umesto toga ljudi treba da obezbede uravnoteženu ishranu koja sadrži dovoljno ugljenih hidrata, masti i vitalnih hranljivih materija.
Ljudima se savetuje da jedu oko 0,36 grama proteina po kilogramu telesne težine dnevno. Za prosečnog muškarca od 90 kilograma, to je oko 71 g dnevno – što je ekvivalentno oko 12 procenata dnevnih kalorija, dve pileće grudi ili jedan i po file lososa. A za prosečnu ženu koja ima 77 kilograma, to je 61,2 g dnevno, ili 10 procenata dnevnih kalorija — što je ekvivalent oko jedne i po pilećih prsa ili jednom fileu lososa. Ali odlazak u teretanu promoviše mnogo veću potrošnju, a neki planovi predlažu da se taj iznos udvostruči ili čak utrostruči.
Kada se konzumira, protein se razlaže na aminokiseline koje se koriste za popravku oštećenih mišićnih vlakana i pomažu u rastu novih. Ali, ako neko ne vežba, neiskorišćeni proteini se filtriraju iz tela preko bubrega i izlučuju urinom. U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature Metabolism, naučnici su otkrili da kada telo razbije visok nivo proteina, ono aktivira vrstu belih krvnih zrnaca odgovornih za čišćenje ćelijskih ostataka, poznatih kao makrofagi. To dovodi do akumulacije ovih ćelija unutar zidova krvnih sudova i propadanja plakova tokom vremena.
Studija je prvo dala obroke ili šejkove sa visokim sadržajem proteina za 23 osobe i testirala njihovu krv neposredno pre obroka i jedan i tri sata posle. Svi su pre toga postili 12 sati. Rezultati su pokazali da je potrošnja proteina izazvala povećanje određene aminokiseline, leucina, i povećanje supstance koja aktivira imuni sistem.
Naučnici su sugerisali da bi sa aktiviranjem više imunoloških ćelija to podiglo nivo upale – povećavajući rizik od plakova.
U posebnom delu studije, oni su takođe hranili miševe ishranom sa visokim sadržajem proteina – sa do 45 procenata kalorija iz makronutrijenata – i testirali njihovu krv. Takođe je pokazao povećanje nivoa leucina i povećanje supstance koja aktivira bela krvna zrnca.
Dr Betina Mitendorfer, stručnjak za metabolizam sa Univerziteta u Misuriju, koja je takođe bila uključena u istraživanje, rekla je:
„Pokazali smo u našim mehaničkim studijama da aminokiseline, koje su zapravo gradivni blokovi proteina, mogu da izazovu bolest putem specifične signalizacije. mehanizme a zatim i menjaju metabolizam ovih ćelija. Na primer, male imune ćelije koje se zovu makrofagi mogu podstaći razvoj ateroskleroze (plakova u arterijama)“.
Dr Razani je dodao:
„Možda je pogrešno povećanje količine proteina na slepo. Umesto toga, važno je posmatrati ishranu u celini i predložiti uravnotežene obroke koji neće nenamerno pogoršati kardiovaskularna stanja, posebno kod ljudi koji su u riziku od bolesti srca i krvnih sudova“.
IZVOR: B92, FOTO: UNSPLASH
