Prosečna potrošačka korpa u Srbiji ovog februara vredela je 74.892 dinara. Od januarske je bila veća za 422 dinara, a u odnosu na februar 2020. porasla je za 2,8 odsto.
Prosečna potrošačka korpa u Srbiji ovog februara (najnoviji podatak Ministarstva trgovine) vredela je 74.892 dinara. Od januarske je bila veća za 422 dinara, a u odnosu na februar 2020. porasla je za 2,8 odsto.
Minimalna potrošačka korpa bila je gotovo upola niža od prosečne – 38.354 dinara, ali je, kako pokazuje statistika, za 213 dinara bila viša u poređenju sa minimalnom januarskom potrošačkom korpom.
I pored toga što se država hvali konstantnim rastom zarada, kako naglašava Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata, prosečna neto zarada obračunata za februar 2021. iznosila je 62.280 dinara, što je ipak za oko sto evra manje od vrednosti prosečne korpe.
– Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u februaru ove godine bilo je potrebno 1,20 prosečnih plata. To je samo dokaz da je Srbija i dalje zemlja nejednakosti, a ovamo nam neprestano govore kako raste prosečna zarada. Šta nam to vredi ako znamo da milion ljudi u Srbiji prima oko 48.000 dinara mesečno, od ukupno 2,2 miliona zaposlenih? Pri tom, troškovi života stalno rastu – podseća Vuković.
I dr Nada Novaković, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, navodi da je država važan faktor vođenja politike raspodele i dohodaka.
– Ovo konkretno znači da je ona bitna i kod određivanja minimalne cene rada, od koje se ne može normalno živeti u Srbiji. Pored udruženja poslodavaca i sindikata kao socijalnih partnera, država je najmoćniji pregovarač u tome. Po pravilu, a poslednjih godina naročito, diktirala je visinu minimalca. Njegova visina (trenutno 330 evra) niža je nego u Kini i Kambodži i ispod je nivoa dostojanstvene ili pravične naknade za rad. Od te zarade ne može normalno da se živi, a prima je 350.000 radnika – podseća dr Novaković i dodaje da je u još težoj situaciji 70.000 radnika koji ne primaju ništa za svoj rad.
Sem toga, diskutabilno je i oročavanje minimalne cene rada na period od dve godine, jer predstavlja još jedan način njenog obezvređivanja i ponižavanja radnika.
– Država tako ni ne pokušava da ispravi „krivu Drinu”, to jest praksu da je minimalac postao najčešće isplaćivana zarada za većinu radnika, a ne samo privremeno rešenje za poslodavca – naglašava ona.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, podseća na podatak da 50 odsto ljudi u Srbiji ima primanja manja od 49.000 dinara, koliko inače iznosi medijalna zarada, a to znači da svaki drugi građanin prima manje od vrednosti prosečne potrošačke korpe.
– Situacija bi se popravila kada bi se obezbedilo više posla i veće plate, da ljudi mogu da rade i zarade. Plate ipak ne mogu da se povećavaju tako brzo, ali je sreća što nam je u poslednjih nekoliko godina inflacija bila relativno skromna – napominje prof. Savić, i dodaje da niko ne može da očekuje da se sve promeni preko noću, nabolje, niti da vlada bude najbolji i najveći poslodavac. Smatra ipak da vlast bar ne mora da govori narodu kako je situacija sjajna, jer nije.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: POLITIKA
