Lekari su otkrili pet najboljih navika u ishrani koje mogu da vam produže životni vek. Kako starimo, dajemo sve od sebe da ostanemo u najboljoj mogućoj formi, fizičkoj pa i psihičkoj, kako bismo živeli zdravije i duže. Iako ne možemo da kontrolišemo sve što nam život nudi, itekako možemo da kontrolišemo šta jedemo, što je bitan faktor za dugovečnost.
Istraživanja sprovedena ove godine utvrdila su kako bi tzv. dijeta za dugovečnost bila izvrsna preventivna mera za održavanje zdravlja u poznijim godinama.
Ona podrazumijeva pet navika u ishrani koje se moraju poštovati.
Konzumirajte velike količine nerafinisanih ugljenih hidrata
U meta-analizi višestrukih grupa od ukupno 432.179 učesnika, niska potrošnja ugljenih hidrata sa manje od 40 odsto energije i visoka potrošnja ugljenih hidrata sa više od 70 odsto energije povećali su rizik od smrtnosti u poređenju sa umerenim unosom ugljenih hidrata.
Međutim, normokalorična dijeta za dugovečnost, koja energijom unesenom u vaše telo održava i vašu telesnu težinu, povezana je sa srednjim do visokim unosom ugljenih hidrata.
Nerafinisani izvori su namirnice koje su minimalno prerađene u odnosu na svoje prirodno stanje. Ove namirnice možete da dobijete iz celih žitarica kao što su pšenični hleb, smeđa riža i kinoa.
Jedite proteine iz biljnih izvora
Istraživanje navodi da je rizik od smrtnosti bio za 18 odsto veći kada su proteini ili masti životinjskog porekla zamenili ugljeni hidrati. Međutim, rizik je bio oko 18 odsto manji kada su ugljene hidrate zamenili biljni proteini ili masti.
Dijeta dugovečnosti takođe podrazumeva unos “dovoljne količine proteina” koji su uglavnom biljnog porekla. Međutim, redovna konzumacija proteina iz hrane koja uključuje plodove mora, takođe radi na produžavanju vašeg životnog veka i poboljšanju zdravlja.
Ovakva vrsta ljudi pokazuje manji rizik za ukupnu smrtnost u poređenju s onima koji jedu meso. Takođe, i veganska ishrana je povezana sa smanjenim rizikom od raka, hipertenzije i dijabetesa u poređenju s ishranom mesojeda.
Masti biljnog porekla za povećanje energije
Prema Klinici Klivlend, referentni unos masti za odrasle je 20 do 35 odsto ukupnih kalorija iz masti. Sugeriše se kako dijeta za dugovečnost uključuje potrošnju masti koja čini oko 30 odsto energije uglavnom iz biljnih izvora. Sjajni izvori biljne energije uključuju pasulj, orašaste plodove, čia semenke i semenke lana kao izvrsne izvore biljne potrošnje energije.
Studija je dokazala kako je menjanje modernog stila ishrane koji uglavnom sadrži velike količine prerađene hrane, crvenog mesa, mlečnih proizvoda s visokim udelom masti i hrane s visokim udelom šećera – ishranom bogatom mahunarkama, celim žitaricama i orašastim plodovima s smanjenim unosom crvenog i prerađenog mesa, povezano sa dužim životnim vekom.
Jedite u roku od 11 do 12 sati
Prema recenziji, studije koje su uključivale osobe sa gojaznošću, metaboličkim sindromom ili dijabetesom tipa 2 obično bi imale koristi od 8-10 sati ishrane dnevno. To bi pomoglo u mršavljenju ili ispravilo postojeće metaboličko oštećenje.
Međutim, duža dnevna razdoblja gladovanja koja uključuju preskakanje doručka dosledno su povezana s povećanom smrtnošću, koja je naročito visoka za kardiovaskularne bolesti. Zbog toga se preporučuje razdoblje ishrane s idealnim rasponom od 11 do 12 sati kako bi se ovakvo nešto izbeglo.
Post
Kod osoba starijih od 65 godina, stručnjaci tvrde kako bi dijeta za dugovečnost trebalo da bude osmišljena tako da se izbegne pothranjenost, kako bi se sprečila slabost i bolesti koje mogu biti posledica smanjene koštane ili mišićne mase ili niskog broja krvnih ćelija.
Postoji više dokaza kako post utiče na dugovečnost, a u idealnom slučaju, dijeta za dugovečnost uključivala bi 12 do 13-satno dnevno razdoblje posta, što se u mnogim studijama pokazalo sigurnim i delotvornim.
