Serija incidenata tokom petog protesta opozicije protiv francuskog predloga za rešavanje problema između Skoplja i Sofije i otvaranja pregovora Severne Makedonije sa EU. Na Trgu Skenderbeg obračun kamenicama između demonstranata i grupe Albanaca. Najmanje dve osobe pretile pištoljima.
Kamenice, jaja i pretnje vatrenim oružjem pratili su peti po redu protest makedonske opozicije protiv francuskog predloga za rešavanje problema između Severne Makedonije i Bugarske, svega dan pošto je u neredima u Skoplju povređeno bezmalo 50 policajaca.
Protest je počeo posle još jednih neuspešnih konsultacija parlamentarnih stranaka u Sobranju, nakon kojih je lider opozicionog VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski optužio vladu da Severnu Makedoniju vodi u ambis.
„Vodili su egzibicionističke pregovore umesto da se konsultuju s nama. Nećemo prihvatiti opciju koja nas vodi u ambis“, rekao je lider VMRO-DPMNE, čime je suštinski počeo novi protest opozicije u Skoplju.
Grupa demonstranata okupila se ispred zgrade makedonske vlade i zatim krenula ka trgu Skenderbeg, gde ih je kamenicama dočekala grupa Albanaca. Posle međusobnog vređanja i pretnji, najmanje dve osobe izvadile su pištolje i okrenule ih prema demonstrantima.
Policija je, nekako, uspela da razdvoji sukobljene strane, pa su demonstranti, nedugo zatim, protest nastavili ispred Sobranja, gde je zapaljen transparent sa slikama poslanika vladajuće koalicije, dok je zdanje parlamenta gađano jajima.
Odmah posle incidenata, Mickoski je na Fejsbuk postavio fotografiju čoveka koji je uperio pištolj prema demonstrantima, tvrdeći da je „želeo da ga ubije“.
Gotovo istovremeno, odlazeća bugarska ministarka spoljnih poslova Teodora Genčovska izrazila je zabrinutost zbog reakcija u Skoplju, navodeći da se vladi u Skoplju „mora dozvoliti da narodu objasni sadržaj paketa“.
„Reakcije u Severnoj Makedoniji su zabrinjavajuće za jednu demokratsku državu“, rekla je bugarska ministarka.
Francuski predlog za rešavanje problema između Skoplja i Sofije rezultat je diplomatske inicijative, koju je krajem prošle godine pokrenuo predsednik Emanuel Makron, želeći da se makedonske evrointegracije pokrenu sa mrtve tačke pre kraja francuskog predsedavanja EU.
Nekoliko meseci kasnije, Skoplje i Sofija su dobili nacrt sporazuma, prema kojem bi dve strane pristale na dogovor nakon čega bi bila održana prva međuvladina konferencija EU i Severne Makedonije. Naredna pak bila bi zakazana tek pošto bi bugarska manjina bila upisana u makedonski ustav.
Ostala pitanja, prema tom planu, bila bi rešavana tokom pregovora EU i Severne Makedonije. Ovaj sporazum, prvo, predstavljao je okidač složenije političke krize u Bugarskoj, koja je, na koncu, rezultirala padom vlade Kirila Petkova.
U Severnoj Makedoniji, predsednik Stevo Pendarovski i vlada Dimitra Kovačevskog načelno su podržali francuski dokument, posle čega su usledile oštre reakcije opozicije i serija protesta.
I u Bugarskoj i u Severnoj Makedoniji, opozicija je vladu optužila za izdaju nacionalnih interesa.
Bugarska je, već godinama, jedina prepreka početku pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, iako su dve države 2017. godine potpisale Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedskim odnosima i saradnji, koji Skoplje smatra jedinim preduslovom za početak pregovora sa EU.
Vlasti u Sofiji pak smatraju da je pre početka pregovora potrebno rešiti pitanja koja se odnose na makedonski nacionalni identitet, odnosno pitanje jezika i identiteta nacionalnih heroja, među kojima je Goce Delčev.
Suštinski, Sofija nastoji da zaustavi zahteve da se Makedoncima u Bugarskoj prizna status nacionalne manjine, iako u Severnoj Makedoniji, prema rezultatima popisa objavljenim u sredu, živi oko 3.500 Bugara.
Bugarska navodi i da je „makedonski jezik nastao 1944. godine“, te da može da se računa jedino kao „pisana regionalna forma bugarskog jezika“.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
