I u naredne tri godine u Srbiji će na snazi ostati posebni kolektivni ugovor za radno angažovanje muzičara, kao i estradno-muzičkih umetnika i izvođača u ugostiteljstvu, ali od sada sa proširenim dejstvom.
To znači da će ovaj dokument ubuduće važiti i za svakog ugostitelja koji u svom prostoru planira da angažuje muzičara, bez obzira na to da li je član Unije poslodavaca Srbije. Na stranu što ga na to obavezuje i Zakon o radu.
Gazda ugostitelj biće dužan da sa svakim izvođačem i članom muzičkog sastava sklopi ugovor o radnom angažovanju i plati ga makar minimalnom cenom rada, a ne da izvođač radi samo za bakšiš.
Muzičar mora da poseduje licencu za rad, jer jedino tako može da bude angažovan, na dan, mesec, godinu. Za mesec dana rada ugovorom mu je garantovana bar minimalna zarada u iznosu od 32.200 dinara, a honorar za muzički dan ne može biti niži od pet odsto od minimalca.
Poslodavac koji ga angažuje mora da plati i porez i doprinos za muzičara, a ukoliko neka od ovih karika ugovora i licenciranja nije poštovana, penale će pisati inspektori, a kazne idu i do dva miliona dinara.
Donošenjem ovih mera, smatraju u Sindikatu estradnih umetnika i izvođača i Uniji poslodavaca, koje su potpisnice ugovora, stiču se ravnopravni uslovi za poslodavce u Srbiji, čime se sprečava siva ekonomija u ovoj oblasti, ali se štite i prava izvođača, poslovi stručnjaka i saradnika u estradno-muzičkoj oblasti.
Iz Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije podsećaju da se ovo pravilo primenjuje još od 2015. kada je sačinjen prvi kolektivni ugovor. Pravilo podrazumeva da bez sklopljenog ugovora između ugostitelja i muzičara nema svirke, a ugovora nema ni sa muzičarima koji nemaju licencu.
„Potvrdu za rad izvođači mogu da dobiju samo ako su članovi nekog od oko 35 udruženja. Zapravo, licence izdaju Savez estradno-muzičkih umetnika Srbije (Semus) i Udruženja džez muzike, ali u njihovom sastavu su sva udruženja u Srbiji koja preko njih obezbeđuju licence za svoje članove, naravno uz članski doprinos“ – naglašava Andrija Bajić, predsednik udruženja, koje broji oko 3.300 članova.
Ipak, članarinu ne plaćaju svi redovno, a u Srbiji oko dve trećine članstva ima licencu, a postoje dve vrste.
„Jedna se zove uverenje i namenjena je članovima koji su preko udruženja prijavljeni u Fond PIO i ostvaruju pravo na radni staž i zdravstveno osiguranje preko udruženja. Takvih registrovanih muzičara je 2.000 do 3.000 u Srbiji. Oni godišnje plaćaju 4.000 dinara svom udruženju, 2.000 Semusu i 1.000 dinara Sindikatu estradnih umetnika. Druga vrsta licence je sindikalna potvrda, a odnosi se na one izvođače koji rade nešto drugo ili ih ne interesuje penzija muzičara. Oni godišnje odvajaju 12.000 dinara za tu potvrdu“ – otkriva Bajić.
Ima, međutim, ugostitelja koji smatraju da se novim kolektivnim ugovorom štite samo prava pevača, što ipak oštro demantuju u Sindikatu estradnih umetnika i izvođača. Dragiša Golubović, predsednik sindikata, podseća da kolektivni ugovor potvrđuje samo ono što već postoji u Zakonu o radu što se tiče ugovora o radu i minimalne cene rada.
„Većina je zadovoljna, jer se uređuju odnosi između muzičara i ugostitelja. Postoje i oni ugostitelji koji neće da bude deo udruženja, njima ništa ne odgovara, a ne žele da priznaju da i po Zakonu o radu moraju da imaju ugovor o delu sa svakim radnikom kojeg angažuju, tako da i kada ne bilo ovog kolektivnog ugovora, opet bi bili dužni da zaključuju ugovore sa muzičarima“ – smatra Golubović.
On podseća na to da su ugostitelji dužni da im daju platu ali postoje i samostalni muzičari koji su prijavljeni na penziono i zdravstveno osiguranje po osnovu obavljanja delatnosti što im je glavno zanimanje.
„Njih je u sistemu oko 500-600, a zbog krize sa koronom pomoć države u vidu minimalca dobili su samo oni koji imaju status umetnika. Takvih je oko 85. Oni sebi sami plaćaju doprinose tako da poslodavac na njihovu zaradu ne plaća doprinose već samo porez i to čak umanjen za 40 odsto na ime izdatih normiranih troškova. Postoji i druga kategorija muzičara koji su u nekom drugom radnom odnosu, ili su čak u penziji. Za njih se plaća pun iznos poreza i doprinosi na zaradu, ako ih angažuje ugostitelj. Najviše ima takvih muzičara“ – objašnjava Golubović.
U Uniji poslodavaca smatraju da je cilj postojanja kolektivnog ugovora da se rad muzičara tretira kao bilo koji drugi. Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije, podseća da su mnogi izvođači radili bez ikakve prijave, ili pak nisu bili plaćeni uopšte, što zadire u polje sive ekonomije.
„Da bi se to sprečilo, da bi za svoj rad bili plaćeni i oni koji to nisu bili, napravljen je ovaj kolektivni ugovor. Cilj je da se uredi ta oblast i zaštiti od rada na crno. Svi su dužni da se pridržavaju ugovora“ – izričit je Atanacković.
Procenjuje se da u Srbiji ima više od 10.000 muzičara, ali u udruženjima estradnih umetnika naglašavaju da samo nekoliko desetina zarađuje ogromne svote novca, dok većina njih nema nikakva primanja, zbog pandemije.
„Muzičarima nije bitna pomoć države, jer samo žele da počnu da rade. U javnosti se stiče utisak da su svi dobili ta tri minimalca od države, a reč je samo o stotinak umetnika. Gde su ostali koji su registrovani kao muzičari u Fondu PIO, a takvih je i desetak puta više“ – pita Andrija Bajić.
IZVOR: POLITIKA I FOTO: POLITIKA
