Da je „američki san“ ostvariv, ali ne tako lako, pokazao je i Nebojša Nedeljković iz Ivanjice, koji je u obećanu zemlju otišao pre 17 godina. Sudbina ovog čoveka dokaz je da je sve moguće ukoliko ispred sebe imate jasan cilj, niste lenji i želite da napredujete. Izgovori u njegovom slučaju nisu postojali.
„U Ivanjici sam imao svoj privatni biznis, a na nagovor prijatelja došao sam u Chicago. Prvih godina bio sam sam, bez porodice, bez pravih izvora prihoda. Radio sam sve, počeo da molerišem, onda bio konobar. Dani su se smenjivali da nisam znao ni koji je datum. Sve što mi je tada trebalo u Americi bilo je radno odelo i pidžama, jer ni za šta drugo vremena nisam imao. Samo rad, rad i rad.. do ostvarenja sna. Razmišljao sam ponekad i da se vratim u Srbiju, ali želja za uspehom bila je jača“, kaže Nebojša za Rinu.
Nakon određenog vremena uspeo je da skupi dovoljno novca da kupi jedan kamion i počne da vozi. U međuvremenu kupio je i staru kuću koju je renovirao, pa je tako sebi obezbedio još jedan posao. Svi su zvali Nebojšu da preuredi i njihove domove. Posle je prodao kamion jer nije mogao stići i jedno i drugo, radio je prema preporuci i uspeo.
U međuvremenu je u Ameriku doveo i sinove Nikolu i Bobana i tada izgradnja njihove firme počinje krupnim koracima da ide napred. Tri Srbina u sred Amerike uspela su da stvore veliku porodičnu kompaniju.
„Pokojna supruga im je dala blagoslov i obojica su bila pored mene. Na početku su radili sa mnom, ali posle su pokazali inicijativu da žele još više i tako je nastala naša transportna firma i radionica za popravku kamiona. Radili smo složno, po dogovoru i zato smo uspeli. Da bi zaokružili tu porodičnu priču kod nas u Chicago stigao je i moj otac Nedeljko. O njegovoj vrednoći tek nema potrebe da se priča. Taj čovek iako je ušao u osmu deceniju, prvi dolazi na posao, a zadnji odlazi i zato mislim da su geni čudo. Oni stvaraju velike radnike“, priča Nebojša svoju životnu priču.
Međutim, iako je u Americi napravio dobar posao, on želi da se vrati u svoju domovinu. Stranu zemlju poštuje zbog svega što mu je pružila, ali svoju Srbiju bezrezervno voli. Kaže, vratiće se za desetak godina. U Ivanjici je kupio jednu staru kuću, preuredio je i napravio apartmane i sve to sam – u radnom odelu.
„Ljudi me pitaju, pa jel moraš baš ti da radiš. Ne moram, ali rad je napravio čoveka i zato ne mogu nikad da sedim besposlen i tako će biti dok sam živ. Moje omiljeno odelo je bilo i ostalo ono radno“, poručuje ovaj vredni Ivanjičanin, koji je ostvario svoj američki san.
Da pogledate video kliknite ovde.
IZVOR: RINA I FOTO: RINA
