Taman smo uz obilje hrane dočekali Novu godinu, a pred na ma su Božić i razne slave, na kojima nas čeka bogata trpeza. I dok uživamo u raznim đakonijama malo ko se seti da je voće bitan deo obroka i da ima veoma važne zdravstvene efekte.
Mnogi jednostavno preskoče ovu važnu namirnicu jer uživaju u nekoj drugoj hrani. Njima su važniji domaća supa, sarma, pečenje ili gomila mesa s roštilja, punjena paprika, svadbarski kupus, prebranac, ruska salata i kolači, torte, štrudle s makom, mezetluci svih vrsta, vino, pivo, sokovi, žestina… Većina njih činjenicu da ne jedu voće pravda rečima „kada prođu praznici naravno da ćemo jesti voće”.
Drugi razlog zbog kojeg se voće izbegava tokom praznika je kapacitet želuca. Možemo mi i da se prejedamo, ali to nije rešenje. Tada varenje postaje otežano, a u procesu mogu da nastanu i bolovi. Jesti voće posle obilnog obroka je loša ideja, jer se ono obično brže vari nego praznične đakonije, pa mogu da nastanu problemi s varenjem.
„Ma kakvo voće, to ne treba jesti, to je šećer.” Ovo kažu oni koji slepo veruju u neke FAD dijetalne dogme koje su stavile sve ugljene hidrate na stub srama. Nije svaki šećer isti i voće svakako nije samo šećer. Voće treba jesti, to je bolje nego ga cediti, jer u njemu, pored obilja vitamina i minerala, ima i dijetalnih vlakana, pektina i drugih fitonutrijenata koji imaju blagotvoran efekat na varenje i na zdravlje uopšte.
„Ko će još da guli pomorandžu?” Ovaj izgovor često se može čuti od onih koji izbegavaju voće. Zimsko vreme je sezona citrusa koji obiluju vitaminom Ce. Limunadu možete napraviti za manje od pola minuta, a otprilike vam toliko treba i da ogulite pomorandžu. Nemojte automatski posezati za praškastim napicima s vitaminima, jer su to proizvodi s industrijski dobijenim vitaminima, koji se ne apsorbuju isto kao oni iz voća.
„Pijem suplemente, ne treba mi voće.” Ako je to vaš izbor, znajte da se odričete onog najvrednijeg: prirodne strukture bogate vlaknima. Oni jeftiniji suplementi obično deluju tako što brzo podignu nivo vitamina posle konzumiranja, dok oni skuplji imaju odloženo otpuštanje, što je svakako bolje.
Priroda je uvek najbolja, a u vreme gripa i kovida 19 suplementacija svakako može da pomogne.
Ako primetite da su vam desni osetljive, samo se prisetite kad ste poslednji put pojeli neku voćku. Shvatićete da je uzrok problema, na primer, nedovoljan unos vitamina Ce u ovo vreme ili njegova nedovoljna apsorpcija.
Prvi simptomi nedostatka vitamina i minerala u organizmu su: malaksalost, letargija, kao i pad imuniteta, naročito na virusne i bakterijske infekcije karakteristične za ovaj zimski period. Ovde najčešće postoji nedostatak vitamina A, Ce, De i E i nekih minerala poput hroma, selena, cinka i magnezijuma.
Zato jedite, ali ne zaboravite na voće.
IZVOR: MAGAZIN POLITIKA I FOTO: PIXABAY
