Amerika je prelepa, ali čudna zemlja. Obišao sam je uzduž i popreko, po vrelom suncu, ali i nedavno kroz snežnu oluju i ‘crni led’, a specifičnosti svake države ovih dana mogu se prepoznati po merama, koje variraju od jedne do druge. Dok se u Njujorku maske nose uvek i svuda, u Vajomnigu, na primer, gledaju vas kao da ste pali sa Marsa ako stavite masku na lice“ priča za Nova.rs Miloš Nikolić, vozač kamiona, koji živi u Čikagu, ali je zapravo stalno negde na putu.
Amerika i dalje drži prvo mesto po broju zaraženih i preminulih od koronavirusa, a prate je Brazil i Indija, piše Nova.rs.
“Trenutno je broj novih slučajeva Kovida-19 u padu, od 250.000 novih sa početka godine na 60.000 što je i dalje visoko i blizu onog talasa od kraja jula i početka avgusta. Preko 30 miliona zabeleženih slučajeva, 550.000 ljudi umrlo je od korone od februara do sad. Korona kao da je prepolovila populaciju Amerike. Vakcinacija je krenula krajem 2020. godine i do sada se vakcinisalo oko 62 miliona ljudi, oko 20 odsto populacije”, kaže on.
Dodaje da se još nije vakcinisao, ali da planira uskoro.
“Nisam se još vakcinisao, pošto sam zbog prirode mog posla stalno u nekoj vrsti izolacije”, ističe Miloš Nikolić.
Navodi da se, što se tiče mera, ljudi različito ponašaju, od države do države.
“To najbolje vidimo mi koji konstantno putujemo po celoj zemlji. Na primer, na Menhetnu nosite masku i kad šetate ulicom ili džogirate Central parkom, dok je u Majamiju dovoljno da čisto kulture radi stavite masku dok ste u zatvorenom prostoru. Los Anđeles je opet dosta rigorozan, kao i Čikago. U malim državama srednjeg zapada, na primer Vajoming, ljudi vas gledaju čudno ako se sa maskom pojavite bilo gde”, dodaje on.
Ističe da obični ljudi u Americi, isto kao u Srbiji, celu situaciju sagledavaju kroz medije.
“Amerikanci u velikoj meri bespogovorno veruju medijima, vladi i medicinskim autoritetima, za razliku od naših ljudi koji više vole slobodna tumačenja. Ljudi su se plašili virusa mnogo više u martu i aprilu prošle godine kada je situacija bila nova i broj slučajeva manji nego sada kad su brojke mnogostruko veće. Ljudi se vrememom navikavaju na sve. Godine 1999. smo se plašili više na početku bombardovanja nego kasnije, pa smo i kolo igrali na mostovima sa metama na čelu. Tako je i sa Kovidom”, kaže on.
Dodaje da on uvek nosi masku kada je u kontaktu sa ljudima i da poštuje fizičku distancu kada su u pitanju nepoznati ljudi.
“A kad se mi Srbi iz emigracije u retkim prilikama nađemo negde, situacija postaje jako neposredna. Mere variraju od države do države, kod mene je konstanta da nosim masku bez obzira da li to od mene neko traži ili ne”, ističe on.
Što se medijske slike o koroni i realne situcije tiče, kaže da su mediji skloni pre senzaciji nego objektivnoj istini, pa veruje da se situcija malo pumpa, jer to privlači pažnju ljudi više i da ljudi intenzivnije reaguju na negativne vesti.
“To je čisto komercijalna stvar”, dodaje Miloš Nikolić.
Pored situacije sa koronavirusom, Miloš se seća i stravičnih vožnji kroz nezapamćenu snežnu oluju, koja je pre mesec dana pogodila Sjedinjene Američke Države, a kada je polarni talas pogodio Teksas, on je bio tamo.
“Polarni talas nije se desio samo u Teksasu, nego je zahvatio prostor od Tenesija do Teksasa. Situacija je bila jako opasna, ja sam početak polarnog talasa dočekao u Memfisu u Tenesiju i brzo sam se izvukao i stigao u Vašington gde sam napravio pauzu od sedam dana pre nastavka puta, taman dok se malo situacija nije smirila”, kaže on.
Dodaje da su temperature bile blago ispod nule, da je kiša ledila pri tlu i da je stvarala takozvani “crni led”.
“Bilo je puno udesa i žrtava tih dana, takvo nevreme i hladnoću Amerika ne pamti. Za nas, vozače kamiona, bio je to najgori period. Pratio sam prognozu i stanje na putevima non-stop, pa kad bi situacija postajala nebezbedna za vožnju, parkirao bih se i čekao da putari odrade svoje”, kaže naš sagovornik.
IZVOR: NOVA.RS I FOTO: PRINTSCREEN
