Mihajlo Pupin je bio naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija i nosilac jugoslovenskog olikovanja Beli orao Prvog reda.
Rođen je u srpskom Idvoru 1858, a preminuo u Njujorku 12. marta 1935. godine.
Dobitnik je brojnih naučnih nagrada i medalja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasni doktor 18 univerziteta.
Tokom svog naučnog rada, izneo je brojne važne zaključke vezane za polja bežične telegrafije, telefonije, višestruke telegrafije, rentgenologije, a zaslužan je i za razvoj elektrotehnike.
TEŽAK POČETAK U AMERICI SA 5 CENTI U DŽEPU
„Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. I da sam umesto pet centi doneo pet stotina dolara, moja sudbina u novoj, meni potpuno nepoznatoj zemlji, ne bi bila ništa drukčija. Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo sobom. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti“, napisao je Mihajlo Pupin u svojoj autobiografiji S pašnjaka do naučenjaka.
Prve godine u Americi nikako nisu bile lake za Pupina. Danju je radio fizičke poslove, a noću učio jezike i išao na večernje kurseve. Sve se to isplatilo kad je 1879. godine postao student koledža Kolumbija.
JEDAN OD OSNIVAČA NASE
Malo je poznato da je Pupin učestvovao u stvaranju velikih instituacija u SAD-u, pa je tako bio jedan od osnivača Nacionalnog savetodavnog komiteta za aeronautiku 3. marta 1915. godine, što je kasnije postalo NASA.
Mihajlo Pupin je dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografiju „S pašnjaka do naučenjaka“, u kojoj je Amerikancima uspeo da opiše svet svoje zemlje u kojoj je odrastao, rodni Idvor, narod i svoju majku.
Osim ove napisao je još dve knjige: Nova reformacija: od fizičke do duhovne stvarnosti i Romansa o mašini
PUPINOVA TEORIJA, NJEGOV NAJZNAČAJNIJI IZUM
Ovim izumom iz 1896. godine je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Pupinova teorija je omogućila otklanjanje štetnog dejstva kapacitivnosti vodova što je predstavljalo glavnu smetnju prenosa signala na dužim rastojanjima, koja se manifestovala pojavom šuma.
Problem je rešen postavljanjem induktivnih kalemova (koji su u njegovu čast nazvani Pupinovi kalemovi) na strogo određenim rastojanjima duž vodova zahvaljujući kojima danas komuniciramo na daljinu.
IZVOR: NATIONAL GEOGRAPHIC I FOTO: NATIONAL GEOGRAPHIC
