Ishrana zasnovana na namirnicama čija proizvodnja ne ugrožava planetu može pomoći da se smanji rizik od smrtnosti od raka, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti za 25 odsto, kažu istraživači.
Stručnjaci američkog Univerziteta Harvard, posmatrajući podatke o navikama u ishrani 100.000 ljudi prikupljene tokom tri decenije, otkrili da su oni koji su unosili više biljne hrane, kao što su integralne žitarice, voće, povrće i orašasti plodovi, imali manji rizik od smrti u poređenju sa onima koji su jeli manje ekološki prihvatljive obroke.
Na osnovu nalaza, predstavljenih na kongresu „Nutrition 2023“, godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu u Bostonu, u Masačusetsu, istraživači su razvili novi plan ishrane koji istovremeno ima pozitivne efekte na zdravlje ljudi, kao i na životnu sredinu.
Planetarni indeks zdrave ishrane (Planetary Health Diet Index – PHDI), razmatra postojeće dokaze uticaja određenih planova ishrane na zdravlje ljudi i na planetu.
Indeks uzima u obzir rizik od hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, rak creva, dijabetes i moždani udar, kao i uticaje na životnu sredinu kao što su upotreba vode, korišćenje zemljišta, zagađenje i emisije gasova staklene bašte.
Tim naučnika ističe da se njihov rad zasniva na postojećim istraživanjima koja pokazuju da je biljna hrana zdravija i manje štetna za planetu od crvenog i prerađenog mesa.
Istraživači se nadaju da će ova informacija pomoći nadležnim telima za brigu o javnom zdravlju u razvijanju strategije za poboljšanje javnog zdravlja, a istovremeno doprineti borbi protiv klimatskih promena.
Lin Bui, doktorandkinja na Odseku za ishranu Škole javnog zdravlja Univerziteta Harvard, rekla je da je predložen novi plan ishrane koji uključuje najbolje trenutne naučne dokaze o uticaju hrane na zdravlje i životnu sredinu.
„Rezultati su potvrdili našu hipotezu da je viši planetarni indeks zdrave ishrane povezan sa manjim rizikom od smrtnosti“, istakla je Lin Bui.
Nakon što su razvili alat za izračunavanje indeksa, istraživači su ga koristili da odrede i analiziraju rezultate više od 100.000 ljudi u SAD, prikupljane od 1986. do 2018. godine. Više od 47.000 osoba umrlo je tokom perioda praćenja, dugog više od 30 godina.
Tim je otkrio da su viši indeksi PHDI dovedeni u vezu sa 15 odsto manjim rizikom od smrtnosti od raka ili srčanih bolesti, 20 odsto manjim rizikom od smrtnog ishoda od neurodegenerativnih bolesti i 50 odsto manjim rizikom od smrti od respiratornih bolesti.
Lin Bui je naglasila da će pomenuti indeks možda morati da se prilagodi različitim zemljama, u zavisnosti od njihove kulture ili religije.
Takođe, Buijeva je upozorila da bi kod onih sa specifičnim zdravstvenim stanjem ili problemima sa dostupnošću hrane ishrana „prilagođena planeti“ bila veći izazov.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
