IT inženjerka Milena Šović iz Niša, koja već devet godina živi i radi u Americi, kreirala je čet-bot koji govori leskovačkim dijalektom, želeći da sačuva duh juga Srbije od zaborava.
NIŠLIJKA KOJA ČUVA JEZIK POMOĆU VEŠTAČKE INTELIGENCIJE
Digitalni asistent koji komunicira na leskovačkom dijalektu najnoviji je projekat 48-godišnje Milene Šović, IT inženjerke iz Niša. Ovaj inovativni program koristi veštačku inteligenciju kako bi sačuvao prizrensko-timočki dijalekat, a nedavno je predstavljen i na međunarodnom skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), gde je naišao na izuzetno pozitivne reakcije.
„Utisci su fenomenalni, čet-bot je prihvaćen odlično. Nosim veoma pozitivne utiske, jer sam konačno uspela da ostvarim svoju dugogodišnju želju – da na neki način sačuvam naš južnjački govor od zaborava“, kaže Milena.
POVEZANE VESTI
„ČESTO JE JUŽNJAČKI GOVOR META PODSMEHA – JA ŽELIM TO DA PROMENIM“
Inspiraciju za ovaj projekat Milena je pronašla u sopstvenom okruženju. Kako kaže, prizrensko-timočki dijalekat je deo njenog svakodnevnog govora i identiteta:
„S obzirom na to da sam Nišlijka i da taj dijalekat koristim celog života, želela sam da ga sačuvam. Često je južnjački govor meta podsmeha, a ja želim da to promenim i pokažem koliko je bogat, slikovit i pun duha.“
Leskovački čet-bot, koji nosi ime „Žaklina“, uskoro će biti dostupan građanima potpuno besplatno. Korisnici će moći da komuniciraju s njim na autentičan način – baš onako kako bi razgovarali Leskovčani.
„Na primer, ako ga pitate: ‘Šta radiš?’, on će vam odgovoriti: ‘Rabotim’, ili ‘Išaja sam tu i tu’, u zavisnosti od konteksta“, objašnjava Milena kroz osmeh.
OD TESLE DO ŽAKLINE – BUDUĆNOST JE DIGITALNA, ALI SA DUŠOM
Ovo nije prvi put da Milena Šović koristi veštačku inteligenciju za očuvanje kulturnog nasleđa. Već je kreirala čet-botove posvećene Nikoli Tesli i Branislavu Nušiću, koji su postali deo nastavnog procesa u školama, a Teslin bot je i deo stalne postavku Muzeja nauke i tehnike u Beogradu.
„Planiram da napravim i niški dijalekatski bot. Za leskovački sam imala više dostupnog materijala, ali od ideje o niškom ne odustajem. Moj cilj je da kroz veštačku inteligenciju oživim i druge srpske naučnike, pisce, ali i istorijske ličnosti – ratnike i heroje“, najavljuje Milena.
„VEŠTAČKA INTELIGENCIJA NEĆE ZAMENITI LJUDE – VEĆ ONE KOJI NE ZNAJU DA JE KORISTE“
Milena već godinama radi u obrazovanju i istražuje načine da se veštačka inteligencija primeni u učionici.
„AI je tu da nam pomogne, ne da nas zameni. Ne može da vas zameni veštačka inteligencija, ali može neko ko zna da je koristi. Zato je važno da učimo i prilagođavamo se novim tehnologijama“, ističe ona.
Iako već gotovo deceniju živi u Americi, Milena ostaje čvrsto povezana sa Srbijom i srpskom zajednicom.
„Naša dijaspora u Americi oduševljena je ovim projektima. Mnogi kažu da im ovakve stvari pomažu da se povežu sa svojim korenima i da im ublažavaju nostalgiju. To mi mnogo znači“, dodaje Milena Šović koja je sada i na doktorskim studijama na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu .
“Planiram i nove projekte kroz koje ću oživeti važne istorijske trenutke gde će korisnici moći da razgovaraju sa ratnicima, herojima i svedocima bitaka, kako bi na interaktivan način upoznali delove srpske istorije.”
OD AMERIKE DO NIŠA – POSLOVNI MOST ZA PAMETNIJU SRBIJU
Pored čet-botova koji služe očuvanju kulturnog nasleđa, Milena je otišla i korak dalje – osnovala je firmu u Nišu kroz koju planira da primenu veštačke inteligencije približi domaćim preduzećima. Cilj joj je, kako kaže, da pomogne svojim zemljacima da rade brže, pametnije i efikasnije, koristeći alate koji olakšavaju svakodnevne poslovne procese.
„U Americi sam videla koliko AI može da unapredi radne procese. Želim da to iskustvo prenesem i u Srbiju – da mala i srednja preduzeća nauče kako da veštačku inteligenciju koriste kao alat, a ne kao pretnju“, objašnjava Milena.
Na tom putu stoji iza kompanije Smartgorithm, čija je misija upravo digitalna transformacija kroz praktične i edukativne AI alate.
„U Americi se AI više koristi u poslovne svrhe, dok kod nas ljudi više eksperimentišu privatno. Mi imamo više kreativnosti i topline u pristupu – i to je naša prednost”, zaključuje Milena Šović.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA, PRINTSCREEN
