Hram spasa naroda u Bukureštu trebalo bi da bude završen 2025. godine, ali je već sada najveća pravoslavna crkva na svetu.
U neposrednoj blizini simbola komunističke vladavine u Rumuniji – Palate parlamenta, izgrađene za vreme vladavine Nikolaja Čaušeskua – uzdiže se 127 metara visoka bogomolja – Hram spasa naroda, piše N1.
Kamen temeljac postavljen je 2010. godine. I danas se nad njom nadvija građevinski kran, ali je hram dobio svoju konačnu formu.
U Hram spasa naroda dosad je, kako je početkom godine preneo Radio Slobodna Evropa, uloženo oko 200 miliona evra. Dok kritičari građevinu nazivaju „faraonskom“ i porede je sa megalomanijom Čaušeskuove ere, vernici poručuju da će „duhovne i praktične posledice“ crkve nadoknaditi troškove.
Unutrašnja površina Hrama spasa naroda je nešto veća od 6.000 kvadratnih metara, a procenjuje se da će liturgijama moći da prisustvuje oko 7.000 vernika. Hram će istovremeno moći da ugosti hor sa čak 1.000 članova.
Novoizgrađena crkva u centru glavnog grada Rumunije je ne samo najveća (sa ukupnom zapreminom od skoro 480.000 kubnih metara), nego i najviša (127 metara) i najduža (126 metara) pravoslavna bogomolja na planeti.
Radovi na fasadi privode se kraju, kupole su dobile pozlatu, dok je u unutrašnjosti u toku izrada mozaika.
Dosad je najveći pravoslavni hram na svetu bila Saborna crkva Svetog Isaka u Sankt Peterburgu, koja je međutim primarno muzej u kom se tek ponekad vrše bogosluženjna.
Slično važi i za Svetu Sofiju, ponos Vizantije izgrađen u 6. veku po nalogu cara Justinijana I, koja je skoro 1.000 godina bila najveći saborni hram na planeti.
Nakon pada Konstantinopolja, 1453. godine, Sveta Sofija je pretvorena u džamiju. Za vreme Ataturka, 1934. gdoine, Sveta Sofija je postala muzej, otvoren svim verama.
Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan potpisao je, međutim, 2020. godine ukaz kojim je ova impresivna građevina ponovo postala džamija.
Među aktivnim crkvama, čelnu poziciju držao je beogradski Hram Svetog Save sa ukupnom zapreminom od 170.000 kubnih metara.
Hram na Vračaru, posvećen prvom srpskom arhiepiskopu, može da primi do 10.000 vernika. Visina Hrama sa krstom je 79 metara, dok je osovinska dužina istok-zapad 91 metar, a sever-jug 81 metar. Horske galerije mogu da prime 700 horista.
Društvo za podizanje Hrama svetog Save na Vračaru osnovano je još 1895. godine, a 1905. je raspisan prvi arhitektonski konkurs koji je bio neuspešan. Novi konkurs raspisan je 1926. godine, na kojem je arhitektonsko rešenje arhitekte Bogdana Nestorovića, koje je osvojilo drugu nagradu, proglašeno za najuspešnije.
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN
