Rat u Izraelu već je uzdrmao tržište nekretnina u zemljama Persijskog zaliva, koje je prethodnih godina beležilo snažan rast zahvaljujući stranim investicijama. Investitori koji su finansirali kompanije za razvoj nekretnina sada beleže gubitke, a neizvesnost se preliva i na druga tržišta.
U zavisnosti od trajanja sukoba i eventualnog novog migrantskog talasa ka Evropi, stručnjaci ne isključuju mogućnost povećane potražnje za zakupom stanova u Srbiji, kao i potencijalni rast cena nekretnina. Postavlja se i pitanje u kojoj meri bi se takav scenario razlikovao od iskustava iz 2014. godine, tokom sirijske krize, i 2022. godine, nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Predstavnica sajta za oglašavanje nekretnina „4 zida“ Aleksandra Mihajlović kaže da trenutni podaci ne ukazuju na nagle promene.
„Svakako da ova tema i aktuelni sukobi na Bliskom istoku mogu da zabrinu građane koji razmišljaju o kupovini ili iznajmljivanju nekretnina. Međutim, trenutni podaci pokazuju da ne postoje signali o naglom rastu cena, već se u poslednjih nekoliko godina beleži stagnacija“, ističe Mihajlovićeva.
Podseća da je 2022. godina donela nagli rast cena usled povećane potražnje i dolaska stranih državljana, ali da je nakon toga došlo do stabilizacije.
„Smanjio se broj dolazaka stranaca, potražnja je opala, a ponuda je porasla, što je dovelo do korekcije i perioda stabilizacije“, navodi Mihajlovićeva.
Iskustva pokazuju da bi, u slučaju novog migrantskog talasa, najveći pritisak bio na veće gradove.
„To su Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš i ostali veći gradovi“, kaže Mihajlovićeva.
Govoreći o prethodnim krizama, ona ističe da svaki veći ekonomski poremećaj utiče na tržište nekretnina.
„Ukoliko dođe do dolaska većeg broja migranata, raste potražnja, što direktno utiče na cenu. Istovremeno dolazi i do poskupljenja gradnje, jer rastu cene građevinskog materijala, što se kasnije preliva i na cene novogradnje i zakupa“, objašnjava.
Ipak, dodaje da su se nakon početnih skokova cene relativno brzo stabilizovale. Kada je reč o trenutnim cenama, Beograd je i dalje najskuplje tržište.
„U centralnim opštinama, kao što su Vračar, Stari grad i Savski venac, garsonjere se kreću od 450 do 1.000 evra, dok se u udaljenijim naseljima, poput Mirijeva, Kumodraža, Borče ili Ledina, cene kreću od 200 do 350 evra za izdavanje“, navodi Mihajlovićeva.
Novi Sad prati Beograd, dok su u ostalim gradovima cene značajno niže.
„Prosečna garsonjera u Novom Sadu je oko 300 evra, dok u gradovima poput Niša, Kragujevca ili Subotice za cenu garsonjere u Beogradu možete iznajmiti jednosoban ili čak dvosoban stan“, kaže ona.
Dodaje da se najlakše izdaju manji stanovi.
„Najčešće se traže garsonjere i jednosobni stanovi, jer su najpristupačniji“, ističe Mihajlovićeva.
Na cene zakupa, kako kaže, utiče i sezonski faktor.
„Svake godine krajem avgusta i početkom septembra, sa početkom akademske godine, dolazi do rasta cena u univerzitetskim centrima, nakon čega se tržište ponovo stabilizuje“, objašnjava.
Kada je reč o prognozama, Mihajlovićeva ističe da je teško davati precizne procene.
„Sve zavisi od trajanja sukoba. Takvi događaji utiču na tržište, ali ne odmah i ne naglo – potrebno je vreme da se efekti osete“, kaže sagovornica RTS-a.
Osvrnula se i na ponašanje kupaca, navodeći da odlaganje kupovine često nije isplativa strategija.
„Građani koji su čekali pad cena u proseku su izgubili oko četiri kvadrata u Beogradu. Zato je važno da se kupovina obavi onda kada je kupac finansijski spreman“, ističe.
Prema njenim rečima, sve je veći udeo kupovine stanova na kredit, čemu su doprineli i programi podrške mladima.
„Najveća potražnja je za stanovima do 40 kvadrata, jer se uklapaju u budžet od 120.000 do 150.000 evra“, navodi.
Savetuje građanima da se pre donošenja odluke dobro informišu.
„Važno je analizirati cene u željenom delu grada, sagledati finansijske mogućnosti i uračunati sve dodatne troškove. Tek na osnovu toga može se doneti prava odluka“, naglašava Mihajlovićeva.
Zaključuje da, iako neizvesnost postoji, trenutno nema naznaka naglih promena.
IZVOR: RTS I FOTO: PEXELS
