Film „Bilo jednom u Srbiji“ autora i producenta Zvonimira Šimuneca i reditelja Petra Ristovskog priča je o Leskovcu – srpskom Mančesteru – koji postaje deo Evrope između dva svetska rata. Uoči beogradske premijere, održana je pres konferencija kojoj su prisustvovali producent Zvonimir Šimunec, izvršni producent Miroslav Mogorvić, reditelj filma Petar Ristovski, kao i deo glumačke ekipe: Viktor Savić, Teodora Ristovski i Sloboda Mićalović.
Od ideje do realizacije priče u kojoj glavnu ulogu ima jedan grad – Leskovac, prošlo je deset godina, njegov idejni tvorac Zvonimir Šimunec je rekao: Kad se ode u Leskovac, to je kao da se ode u neku banju gde se ljudi samo smeju, gde su problemi uvek sa strane i gde se živi radi života. „Mislim da smo to u nekoj liniji filma uspeli da pokažemo. U jednom trenutku sam čuo priču o srpskom Mančesteru i da je Leskovac na velikim svetskim izložbama dobijao nagrade priznate u svetu koje su se dodeljivale gradovima koje prosperitetom i industrijom liče na Mančester. Leskovac ima viška istorije i zaista se nadam da će neko snimiti nastavak industrijalizacije ovog grada.“
Šimunec je takođe odao počast i kolegama koji su radili na filmu, a preminuli su tokom snimanja filma – glumac Ivan Bekjarev i koscenarista Vladimir Andrić.
O poteškoćama da se film snimi u doba pandemije i prilagođavanju autentičnim lokacijama govorio je izvršni producent na filmu Miroslav Mogorović.
„Snimali smo u Leskovcu, Grdelici, Vučju i Rudarima, logistički je zaista zahtevno snimiti film na jugu Srbije kada vam je sva oprema u Beogradu. Mnogo su nam pomogle kolege iz leskovačkog, vranjanskog, kruševačkog i pirotskog pozorišta. Tako da je ovo film u kom ćete imati mogućnost da vidite neke pozorišne glumce na velikom ekranu koje do sada niste videli. Film smo prekidali dva puta, jednom pripreme, drugi put samo snimanje i Petar, kao reditelj, je nosio veliki teret da izgura ovaj film do samog kraja“, kazao je.
Glavnu ulogu u filmu – Coneta – nosioca industrijskih promena u Leskovcu ponosno nosi Viktor Savić. „Cone je tokom Prvog svetskog rata bio u Engleskoj, razvijenijoj zemlji gde je naučio zanat koji je posle preneo u Leskovac. Imao je vremena da razvije samokritiku i da kada god se nađe u blatu uspe da se izdigne i nastavi dalje. Što je zapravo poruka za sve nas.“
O „urokljivoj devojci koja postaje cvet “ i svojoj ulozi Ružice, rođena Leskovčanka Sloboda Mićalović istakla je: „Drago mi je što je grad u kome sam rođena i odrasla dobio svoju priču i što će gledaoci moći da vide kakav je to grad nekada bio, u nadi da će on takav ponovo biti. Ružica je baš slika mentaliteta i male sredine koja vas često ume i te kako da uguši i etiketira. Sve dok se ne nađe neko ko će je primetiti i u njoj probudi cvet.“
IZVOR: N1 I FOTO: PRINTSCREEN
