Prekomeran unos dodanog šećera jedan je od najpotcenjenijih zdravstvenih problema savremenog doba. Iako ga mnogi povezuju isključivo sa slatkišima, istina je da se šećer krije u brojnim svakodnevnim namirnicama – od gaziranih pića i kafa s aromama, do „zdravih“ proteinskih pločica, preliva za salatu i hleba.
Upravo zbog toga, mnogi ga unose znatno više nego što su svesni.
Čim šećer dospe u organizam, telo započinje niz brzih i složenih reakcija. Ugljeni hidrati se razgrađuju u glukozu, a pankreas luči insulin kako bi šećer iz krvi prebacio u ćelije. Kada je unos umeren, ovaj proces funkcioniše bez problema. Međutim, česta i obilna konzumacija dodanog šećera opterećuje pankreas i vremenom dovodi do smanjene osetljivosti ćelija na insulin, što povećava rizik od insulinske rezistencije, predijabetesa i dijabetesa tip 2.
Negativni efekti se ne zaustavljaju na metabolizmu. Već nekoliko minuta nakon konzumacije, šećer u ustima podstiče stvaranje kiseline koja oštećuje zubnu gleđ i povećava rizik od karijesa, naročito ako se zaslađeni napici konzumiraju tokom celog dana. Nagli skokovi i padovi šećera u krvi utiču i na raspoloženje, energiju i osećaj gladi, često stvarajući začarani krug žudnje za još slatkog.
Mozak na šećer reaguje oslobađanjem dopamina, hormona zadovoljstva, što objašnjava zašto je teško odoleti slatkim namirnicama. Jetra, s druge strane, višak šećera pretvara u mast, čime se povećava rizik od masne bolesti jetre, čak i kod osoba normalne telesne težine. Srce i krvni sudovi trpe kroz povećane trigliceride i loš holesterol, dok bubrezi i crevni mikrobiom dodatno bivaju opterećeni.
Dobra vest je da i male promene – poput smanjenja zaslađenih pića i češćeg izbora celovitih namirnica – mogu doneti vidljiva poboljšanja već za nekoliko nedelja.
IZVOR: B92, FOTO: PIXABAY
