DUŠANKA GRADIŠKI IVANOVA DONOSI TESLINU KOREOGRAFIJU NA VELIKU SCENU
U svetu umetnosti, retko kada se pojavi pojedinac čije delo izaziva toliko divljenja i poštovanja kao što je to slučaj sa dr Dušankom Gradiški Ivanovom. Njen doprinos umetničkom svetu kao umetničkog direktora, baletskog pedagoga, režisera i koreografa je nemerljiv, a nedavno priznanje koje je primila samo potvrđuje njenu izuzetnost.
Odbor Tesline naučne fondacije, zajedno sa svojim predsednikom i osnivačem, gospodinom Nikolom Lončarom, učinili su važan korak prepoznavanja Dušankinog talenta i doprinosa umetnosti. Njihova odluka da joj dodele Teslinu nagradu i medalju na 12. međunarodnoj konferenciji Tesline naučne fondacije iz Amerike i Srbije, održanoj 13. januara 2024. godine u hotelu Njujorker na Menhetnu, ističe važnost Dušankinih dostignuća.
IDEJA ZA TESLINU KOREOGRAFIJU RODILA SE IZ DUŠANKINE FASCINACIJE LIKOM I DELOM NIKOLE TESLE
Glavni razlog za ovo priznanje je Dušankina izuzetna baletska koreografija „Tesla“, koju su izveli studenti Baletske Akademije iz St. Petersburga u Floridi nastupom u umetničkom program na međunarodnoj konferenciji Tesline naučne fondacije. Ova spektakularna koreografija nije samo izrazila visok nivo umetničkog izraza, već je i simbolično predstavila Teslin izum o izgradnji hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.
“Uz podršku svojih talentovanih studenata, Sofi Ivanove, Tamre Geinzer, Hane Begović i Bena Bergmana uspela sam da kreiram koreografiju koja dočarava Teslin genijalni um na nov i emocionalan način. Kada sam čitala o Tesli, pronašla sam podatak da je kao dečak eksperimentisao sa vodom u svom rodnom Smiljanu i maštao o izgradnji hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Godine 1986. se njegov san i ostvario. Ova priča me je duboko dirnula i motivisala da kroz neoklasični stil baleta prenesem Teslinu viziju na scenu”, izjavila je Dušanka. „Verujem da će moji studenti zauvek pamtiti ovu koreografiju, kako po izvođenju, tako i po priznanjima koja su dobili od Tesline naučne fondacije,“ dodala je Dušanka.
Publika na svečanom umetničkom programu je bila dirnuta Dušankinom originalnom interpretacijom. Njena „Tesla“ koreografija nije samo oduševila, već je ostavila snažan utisak na sve prisutne, što se odrazilo u dugotrajnom aplauzu „Teslinog naroda“.
Ubrzo posle tog svečanog događaja Dušanka Gradiški Ivanova je dobila i Specijalnu Teslinu nagradu u vidu plakete u Majamiju 24. februara. Na taj način su prvi put u svetu uručene Tesline nagrade nekom profesionalcu u baletskoj umetnosti.
“Moji utisci sa dodele nagrada u Njujorku i Majamiju su fenomenalni. Osećam se kao da sam dobila krila koja su me poput Teslinih golubova vinula u inspirativni univerzum. Ove nagrade za mene predstavljaju veliku čast, neizmerno lično zadovoljstvo i nadahnujuću motivaciju za dalji rad. Kada godinama radite nešto što volite i imate uspeha u tome, o čemu svedoče brojne koreografije, predstave i nastupi, onda znate da se na dobrom stvaralačkom putu”, kaže za naš portal izvanredna 57-godišnja Dušanka G. Ivanova.
DUŠANKIN BALETSKI PUT: OD OBRAZOVANJA U RUSIJI DO KARIJERE U AMERICI
Rođena u Skoplju, Dušanka je već u najranijem detinjstvu pokazivala neizmernu ljubav prema baletu. Njeno putovanje kroz svet umetnosti počelo je završetkom niže i srednje baletske škole u rodnom gradu. Međutim, to je samo bio početak njenog izuzetnog putovanja.
Dušanka se pridružila svetu elitnih umetnika svojom jednogodišnjom specijalizacijom kao stipendista koju joj je omogućio SIZ za kulturu Grada Beograda na čuvenoj „Vaganovoj baletskoj akademiji“ u Sankt Peterburgu u Rusiji. Ova prestižna institucija nije samo oblikovala njenu tehničku veštinu, već je utemeljila osnove za njenu izuzetnu karijeru u svetu baleta.
Vraćajući se u svoju otadžbinu, Dušanka je postala solista baleta u Makedonskom teatru, osvetljavajući scenu svojim izuzetnim talentom. Ali to je bio samo početak njenog uspona.
Kao ostvareni baletski pedagog 2000. godine, Dušanka je stekla diplomu i magistrirala na Baletskom fakultetu u Plovdivu u Bugarskoj sa ocenom deset i zvanjem magistra baleta i magistra koreografije i režije. Njen talenat i stručnost nisu ostali neprimećeni, te je ubrzo postala direktorka baletskog odseka, otvarajući vrata mnogim visoko pozicioniranim poslovima.
Njena karijera je procvetala u Americi, u koju je otišla 2007. godine i gde je prvo postala umetnički direktor „Dance Centra“ u Floridi, a zatim i direktor “Baleta Zapadne Floride” koji je vremenom promenio ime u “Baletsku Akademiju St. Petersburga” gde i danas radi. Početkom februara 2021. godine, Dušanka G. Ivanova je postala doktor baletskih nauka, sa temom „Ruska škola i njen uticaj u stvaranju baleta u Americi u XX veku – komparativna analiza američke i ruske baletske škole“.
Ovaj akademski uspeh samo je potvrdio njenu visoku stručnost, obrazovanje i jedinstvenost. Ipak, svoju ljubav prema baletu Dušanka najviše oseća po svojim omiljenim odigranim ulogama u karijeri.
„Posebno bih istakla ulogu solistkinje arapskog plesa u baletu ‘Krcko Oraščič’ koji smo izvodili na sceni čuvenog Marinskog teatra u Sankt Peterburgu, u Rusiji. Bilo je to u poslednjoj, četvrtoj predstavi sezone, a zanimljivo je što su u prve tri predstave tu ulogu igrale Ruskinje. Na audiciji za tu ulogu je bilo oko 100 balerina, a na kraju smo bile izabrane nas četiri. Radila sam na tehnici i stilu sa veoma poznatom ruskom balerinom, prof. Irinom Gensler. Takođe, izdvojila bih ulogu Crne Žene u baletu “Ad Apsurdum”, u koreografiji Vere Kostić iz Beograda, gde sam igrala rame uz rame sa prvacima makedonskog baleta. Ova uloga je doprinela mom intenzivnom angažmanu kako u baletskim, tako i u opernim predstavama”, objašnjava Dušanka G. Ivanova.
BALET KROZ VEKOVE: PROMENE, IZAZOVI I UNIVERZALNA LEPOTA
U svetu umetnosti, balet je jedna od najdugovečnijih i najosobenijih formi izvođenja koja se neprekidno razvija i prilagođava novim vremenima. Kroz vekove, balet je putovao širom sveta, prelazio granice kontinenata, preživljavao turbulentne periode istorije, ali je njegova magija i dalje ista. Razgovarajući sa priznatom umetnicom u oblasti baleta, Dušankom G. Ivanovom, dobili smo uvid u promene koje su obeležile ovu umetnost kroz vreme, kao i u izazove koje danas pred koreografe postavlja moderna baletska scena.
“Balet, nastao pre više od četri stotine pedeset godina na kraljevskom francuskom dvoru, i danas je popularan, u kome uživaju milioni ljudi kroz izvođenje uživo. Ova umetnost je putovala mnogo godina, od Italije i Francuske do Skandinavije, od Rusije do Amerike. Rusi su posadili seme baleta u Americi. Bez mnogih igrača i koreografa iz Rusije, balet u Americi ne bi postojao, kakav danas poznajemo. Neoklasična koreografija, koju i sama rado igram i postavljam, omogućava kreativnost unutar okvira klasičnog baleta, što predstavlja umetnost, pismenost i profesionalizam. U akademskom baletu koji je kreiran po strogim pravilima nema odstupanja, dok je neoklasična koreografija bazirana na postulatima klasičnog baleta. To znači da se, ipak, radi o akademskom baletu, ali je dozvoljena plastika tela odnosno moderni pokreti koji odstupaju od stogih pravila akademizma. To su jedina dva stila koja se mogu nazvati baletom. Ostali stilovi kao što su Jazz, Lemon, Horton, Martha Graham itd. su samo vrste plesa. Za klasičnu i neoklasičnu koreografiju, telo mora da bude opismenjeno, školovano. To je isto kao kad učite azbuku u prvom razredu osnovne škole, a onda naučite da čitate i pišete. Tako je i u baletu.”
“Što se tiče novih trendova, oni su uvek prisutni. Koreografi se trude da prate publiku i njen ukus, ali i da izraze svoje lične vizije. Međutim, publika na kraju odlučuje da li će određena koreografija živeti na sceni samo jednom ili dugo trajati na repertoru, u zavisnosti od toga da li im se dopada ili ne, ako govorimo o novim trendovima. Publiku ne možete prevariti. Balet je univerzalan jezik koji prevazilazi nacionalne granice. U Americi, koreografi često eksperimentišu sa novim stilovima, dok kod nas repertoar predstavlja miks tradicije i novih trendova. Ipak, svaki koreograf ima svoj karakterističan stil pokreta koji definiše njegovo delo. Talentovani mladi koreografi kod nas su veoma inventivni i donose svežinu u svet baleta, birajući pažljivo muziku, scenografiju i kostime kao dopunski elementi svojih koreografija”, objašnjava Dušanka.
DUŠANKINA PORUKA MLADIM UMETNICIMA
„Mladim baletskim umetnicima, želim da poručim: sledite svoju strast i radite sa istinskim osećajem predanosti. Uvek verujte u svoj talenat i nikada ne prestajte da sanjate velike snove. Neka vaša ljubav prema baletu bude vaše najveće uporište na putu ka ostvarenju svojih ciljeva. Još ako ste u dobrim pedagoškim rukama, uspeh je neizbežan.“
HUMOR I TRADICIJA: PRIPREME ZA PREMIJERU „VRAGOLASTE DEVOJKE“
U razgovoru sa Dušankom, saznali smo više i o njenim budućim projektima, među kojima su tradiconalna baletska predstava “Krcko Oraščić”, zakazani nastupi i koncerti po većim gradovima na Floridi, ali i majska premijera baletske predstave “Vragolasta devojka”.
“U originalu “La Fille mal gardee” je bio jedan od prvih komičnih baleta i jedan od prvih koji je uključivao realistične, a ne mitološke ili idealističke likove. To je jedan od najstarijih baleta koji je još na repertoaru svih baletskih trupa u svetu. Balet je prvi put predstavljen 1. jula 1789. godine u Bordou u Francuskoj, u koreografiji Dobervala. Postoji nekoliko novijih verzija zasnovanih na originalnom scenariju, posebno one Leva Ivanova i Marijusa Petipa (1882) i Frederika Eštona (1960). Ja postavljam koreografiju po Eštonovoj verziji.”
Inače “Vragolasta devojka” je priča o Lizi, nestašnoj, upornoj seoskoj devojci koja uspeva da pokvari planove svoje majke, udovice Simone, čija je velika ambicija da svoju ćerku uda za sina dobrostojećeg vinogradara Alena. U nizu bezbroj komićnih situacija, na kraju ljubav pobeđuje i uz saglasnost svoje majke, Liza se udaje za Kolasa.
“Ja igram udovicu Simone, majku vragolaste Lize. Probe su već u toku i obećavam da će publika imati dobru zabavu”, kaže Dušanka Gradiška Ivanova koja uporedo radi i na naučnim istraživanjima i objavljivanju publikacija na međunarodnim naučnim konferencijama. U međuvremenu, Dušanka radi i na novom projektu u saradnji sa Teslinom naučnom fondacijom iz Amerike i Srbije.
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
