Urolog dr Ranko Miočinović, subspecijalista je urološke onkologije. Jedan je od lidera u Ilinoisu u izvodjenju operacija raka prostate, bešike i bubrega uz pomoć robota – takozvanom „Da Vinči“ metodom. Iako su to izuzetno kompleksni zahvati, njegovi pacijenti istoga dana idu svojoj kući.
Medju vodećim ste urolozima koji izvode operacije prostate „Da Vinči“ metodom? Po čemu su takve operacije specifične?
„Da Vinči“ metoda je minimalno invazivna operacija, najčešće je primenjujem kod operacije raka prostate, ali i kod intervencija na bešici i bubregu. To je operacija uz pomoć robota. Na pacijentu se prave mali rezovi, 4 reza od po 8 milimetara. Instrumenti koji se uvode u telo pacijenta su poput zgloba ruke, i imaju moć okretanja od 360 stepeni. Tu je i trodimenzionalna kamera, i sve se to vidi na ekranima. Potrebno je vrhunsko umeće hirurga za takvu vrstu intervencije, ali su benefiti veliki. Rane su izuzetno male, ima malo ili skoro uopšte nema krvarenja nakon operacije, pacijent može da ide kući istog dana ili dan nakon operacije. Postoperativni tok je lakši i brži za pacijenta, i on se brže vraća svojim obavezama, u odnosu na klasičnu operaciju.
Koliko je rada i učenja bilo potrebno da biste došli do ovakvih rezultata?
Spadam medju pet odsto lekara koji rade ovako zahtevne operacije u ovom broju. Godišnje uradim preko 200 operacija. Radim 80 sati nedeljno, na poslu sam od ranog jutra, do devet, deset uveče. Izuzetno sam zauzet, jer su prostatektomije (uklanjanje dela i cele prostate) često neophodne operacije kod pacijenata. Član sam DuPage Medical Group, koja okuplja 860 doktora raznih specijalnosti i pokrivamo više bolnica u Ilinoisu. To je privatna praksa i tu smo pomerili granice, jer baš ovakve zahtevne operacije do skoro nisu bile karakteristične za privatne bolnice, radile su se samo u najvećim kliničkim centrima. Mi smo pokrenuli taj program, operacije nakon koje se pacijent ne zadržava u bolnici, već odmah ide kući. Inače, ponosan sam na to što sam specijalizirao i imao praksu na Klivlend klinici, koja je medju prva dva najbolja klinička centra u celoj Americi, a Klivlend je i akademski medicinski centar.
Što baš urologija, ko su vam bili uzori?
Moj je kum prof. dr Miroslav Djordjević, koji je poznat u svetu po operacijama promene pola. Ja sam dolazio da gledam operacije promene pola koje je izvodio akademik Sava Perović, dok je bio živ. Bio sam oduševljen, tako sam i zavoleo urologiju, krajem devedesetih godina. Kada bih u Americi rekao da sam poznavao dr Perovića, i da sam saradjivao sa njim, svi bi to sa velikim poštovanjem prihvatili, često su mi govorili da je dr Perović pet stepenika iznad svih. I danas saradjujem sa našim lekarima, i trudim se da bar jednom ili dva puta godišnje dodjem u Srbiju, da razmenjujemo iskustva.
Bez obzira što ste veći deo života u Americi, ne zaboravljate svoje poreklo, niti da, kad god možete pomognete našim ljudima u Čikagu?
Ja sam sa porodicom od 1988. u Americi, a pre toga smo živeli u Africi, tako da sam najmanji deo života proveo u Srbiji. Rodjen sam u Zemunu, a živeo sam na Novom Beogradu. Naša je zajednica u Čikagu izuzetno brojna, i postoji srpsko udruženje lekara koje broji preko 300 naših lekara različitih specijalnosti. Većinom s internisti, kardiolozi, ginekolozi, lekari opšte prakse. Mi se okupljamo par puta godišnje i pokušavamo da pomognemo našim ljudima, to se organizuje pri crkvama. Radimo skrining preglede i činimo sve da pomognemo svakom kome je zdravstvena podrška potrebna.
Kako punite baterije, kako provodite slobodno vreme?
Imam troje dece, i ženu, ona je Grkinja, i trudim se da najviše slobodnog vremena provodim sa njima. Volim da vozim bicikl. Zimi obavezno idemo na skijanje, u Kolorado najčešće odlazimo, tamo ima dobrih staza. Leti idemo na kupanje, na jezero Mičigen, a vozimo i kajak, imamo kajake, i na sve načine pokušavam da deci pokažem šta sve dobro i lepo priroda može da im pruži. I da takodje poštuju prirodu, i da znaju i da binu o njoj.
Koji su vam planovi, koji su vam novi izazovi u karijeri?
Ovo što radim u prvatnoj praksi je značajno da steknem iskustvo i da budem još bolji. Svakako planiram da se u narednim godinama posvetim i akademskoj karijeri, kako bih svoje znanje preneo mladjim kolegama. Imam dosta kliničkih sitraživanja, koja radim u saradnji sa farmaceutskim kućama, vezano za nove tretmane u lečenju bešike, prostate i bubrega. Za sada balansiram izmedju naučnih istraživanja i prakse, a videćemo ako će se sve odvijati u budućnosti.
Dr Ranko Miočinović ustaje u pet ujutru, u automobilu ka poslu je već u pola šest. Često je u bolnici i više od 12 sati, ponekad radi i nekoliko operacija dnevno. On nam samo pokazuje da kada nešto stvarno volite, ništa vam ne pada teško, i uvek se izborite sa svakom preprekom. O njegovim dostignućima u medicini će se tek govoriti, a mi ćemo i nadalje pratiti rad ovog vrhunskog stručnjaka.
Za više informacija posetite ovaj sajt.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
