“Encanto”, Diznijev najnoviji animirani film, je fantastični mjuzikl, upravo ono što je napravilo ime studija u poslednjih 80 i više godina. Ali dok film koristi tipičnu Diznijevu postavku mlade neprilagođene koja pronalazi svoj put u svetu, fokusira se na čvršću, zatvoreniju priču od prethodnih Diznijevih filmova, i to je jedan od emocionalno najupečatljivijih filmova Diznijeve Ere oživljavanja. Od reditelja “Zootopia”-e Bajrona Hauarda i Džareda Buša, sa scenarijem Buša i dramske spisateljice Čaris Kastro Smit i muzikom Lin-Manuela Mirande, “Encanto” je remek delo koje čini da se Diznijev magični mjuzikl uzdigne.
Mirabel Madrigal (Stefanie Beatriz) je jedini član njene porodice koji nije bio blagosloven posebnim sposobnostima. Svaki Madrigal ima jedinstvenu moć, od super snage do promene oblika, koju im je poklonila porodična magična kuća kada su postali punoletni. Osim Mirabel, svaki Madrigal je otvorio nova vrata koja je kuća stvorila samo za njih i dobio sposobnost koju su potom koristili da pomognu svojoj zajednici.
Svi Madrigali traže uputstva od porodičnog matrijarha Abuele Alme (Marija Sesilija Botero). Bez ikakvih sopstvenih moći, Mirabel se bori da impresionira svoju strogu baku. U noći kada je njen mlađi rođak uručio poklone, Mirabel primećuje da kuća počinje da se trese, jer se na njenim zidovima pojavljuju pukotine. Međutim, kada ona obavesti svoju porodicu, kuća izgleda dobro i stabilno. Ali Mirabel, sigurna da je videla da nešto nije u redu, pokušava da otkrije šta nije u redu i na kraju spase porodičnu magiju.
Iako je magija svakako zabavan i važan deo “Encanto”-a, film je pre svega priča o složenim porodičnim vezama. Potencijal nestanka magije Madrigala je katalizator koji gura Mirabel na njenu potragu, ali svaki trag koji pronađe vodi je nazad njenoj porodici. Magija je metafora, na način koji ide dublje od prošlih Diznijevih filmova.
Sposobnost svakog lika je manje-više povezana sa ulogom koju igraju u porodici. Na primer, Mirabelina najstarija sestra, Izabela (Dajan Gerero), savršeno je zlatno dete i čini da cveće cveta samo pokretom ruke. Preterano emotivna Tia Pepa (Karolina Gajtan) pravi oluje kad god se uznemiri. Dakle, kada Mirabel traži uzrok pretnje, ona nije spremna da se suoči sa podlim zlikovcem, ili čak izdajnikom usred svoje idilične zajednice. Ona mora da ispita svoje odnose sa porodicom kako bi pronašla koren problema.
Da bi izbalansirao veliku glumačku ekipu, “Encanto” tim pametno uklanja dodatne likove, razrađena podešavanja i simpatične životinje pomoćnike. (Ima nekoliko slatkih životinja, ali one ne preuzimaju scene.) Fokus je na jednoj porodici, u jednoj kući, koja se bavi jednim specifičnim problemom. Ali to ne čini film manje složenim od Diznijevih filmova koji omogućavaju odlazak na više lokacija, kao što su Džudi i Nik koji skaču gradom preko “Zootopia”-e, ili onih sa podmuklim zlikovcima, poput Frozenovog Hansa.
U stvari, pošto je tako usko usredsređen na Madrigale, komplikovana dinamika porodice – uključujući Mirabeline odnose sa rođacima i njihovo međusobno ophođenje – ima više prostora za potpunija istraživanja. Ovo je priča o članovima porodice koji se vole, ali ne mogu u potpunosti da razumeju jedni druge, što dovodi do prelepo realističnih interakcija izgrađenih oko naklonosti, očekivanja i disfunkcije, a sve to potkrepljeno magičnom metaforom koja je utkana svuda.
IZVOR: POLYGON I FOTO: UNSPLASH
