S obzirom na činjenicu da zvanično počinje jesen, u narednim redovima saznajte deset zanimljivosti vezanih za ovo godišnje doba.
Evo zašto lišće menja boju
Pošto su tokom jeseni dani kraći, drveće počinje da se sprema za zimu. To znači da smanjuje količinu hlorofila u svom lišću, a usled toga ono menja boju.
Tako se javljaju žute, narandžaste i crvene nijanse. A što je lišće crvenije, to u sebi čuva veću količinu šećera. Zimzeleno drveće ne menja boju, jer su njihove iglice prekrivene voskom koji štiti od hladnoće.
Ljudi rođeni u ovom godišnjem dobu žive duže
POVEZANE VESTI
Mnoga istraživanja pokazala su i dokazala da osobe rođene tokom jeseni žive duže od onih rođenih u nekom drugom godišnjem dobu. Tako je najviše stogodišnjaka rođeno upravo tokom septembra, oktobra i novembra.
24. septembar
Opšte je poznato da jesen svake godine počinje 22. ili 23. septembra. Ali to nije uvek slučaj, posebno kada se u obzir uzmu gregorijanski kalendar i Zemljina orbita. Zato jesen ponekad počne i 24. septembra. Poslednji put to se desilo 1931. godine, a sledeći put biće 2303.
Važna legenda
Prema grčkoj mitologiji jesen je nastupila kada je bog podzemnog sveta – Had, oteo Persefonu i učinio je svojom ženom. Besna Demetra – boginja plodnosti, žetve, i ujedno Persefonina majka, uništila je sve useve dok joj se ćerka nije vratila. U tom trenutku počelo je proleće.
Povećanje telesne težine
Za ovo nisu odgovorne samo ukusne pite od jabuka i bundeve, već i nedostatak vitamina D. Naime, ispostavilo se da manjak ovog vitamina čini da se mast teže razlaže, a više skladišti u organizmu.
Skrivanje od duhova
Ne zaboravimo na popularni jesenji praznik – Noć veštica, koji je još jedna od jesenjih zanimljivosti. Tradicija kostimiranja koja se za njega vezuje potiče još od Kelta, jer su oni smatrali da će ih prerušavanje u nekog drugog zaštititi od duhova.
Veverice postaju pametnije
Onda kada veverice skladište i sakrivaju hranu tokom jeseni, njihov deo mozga zadužen za memoriju i emocije uveća se za 15 posto. Zahvaljujući tome, kasnije se sete gde su ostavile svoje orahe.
Jesen nikad ne stigne na neka mesta
Dolazak jeseni oseti većina ljudi, ali ne i oni koji žive u tropskim krajevima, kao što su na primer Karibi. Tamo su temperature uvek više, pa nema klasičnih jesenjih manifestacija.
Opalo lišće donosi sreću
Sujeverni veruju da za onoliko suvih listova koliko se uhvati u trenutku dok opadaju sa drveta, biće isto toliko srećnih meseci u godini za onog ko ih uhvati.
Ljubav cveta
Jedna od zanimljivosti je i da krajem jeseni i početkom zime ljudi češće ulaze u ljubavne odnose. Dobrim delom zbog povećanog testosterona, i podsvesnog motiva da se vežu za nekoga pre nego što nastupi delimična izolacija usled zahlađenja i lošijeg vremena.
IZVOR: DDL I FOTO: PEXELS
