Čikago je jedan od najvećih, ali i najlepših gradova sveta, grad u kome nikada niste sami i grad koji nikad ne spava. Veliki broj mladih ljudi je došao ovde sa nadom u bolje sutra.
Da li još uvek veruju i da li sanjaju iste snove pitamo Dejana Jovanovića, mladog i kreativnog čoveka koji je odrastao u malom selu pored Leskovca. Danas kao uspešan fotograf, grafički dizajner i neko ko je izdao knjigu o svom zavičaju živi i radi u Čikagu.
Kako su izgledali Vaši počeci u Americi?
Kao i svaki početak bilo je teško, ali se sa vremenom čovek navikne, dok se ne sagleda celokupna situacija i dok ne odlučite da li možete da nastavite ili ne. To je bila individualna stvar. Prvih par godina sam radio razne poslove da bih platio račune, da bi se preživelo i nakon toga nastojiš da stvaraš.
Na šta Vam je bilo najteže da se priviknete?
Celokupna kultura je drugačija, sve je obrnuto od naše Srbije i ponašanje i odnosi među ljudima. Očekivanja su bila drugačija u pogledu organizacije, u pogledu posla, ali zahvaljujući prijateljima nekako smo se snašli.
Fotografija je oduvek bila Dejanova velika ljubav i iz hobija se pretvorila u strast i zavisnost. Prvo je fotografisao za sebe i svoje potrebe, a posle je to preraslo u posao. Najvise voli da fotografiše prirodu i njene lepote, sve što je neobično. Nakon nekoliko godina boravka u Americi kada je ostvario određene kontakte počeo se baviti fotografijom i grafičkim dizajnom.
Sa godinama odlazeći u rodni kraj sakupljao je fotografije i 2013. godine rodila se ideja da objavi prvo uvodno izdanje knjige koja će čitaoce upoznati sa Leskovcem i okolinom, njegovim prirodnim, kulturnim i istorijskim lepotama.
Nedavno ste objavili prošireno izdanje knjige “Moj zavičaj Leskovac nekad i sad” pa nam kažite nešto više o samoj knjizi?
Kao što sam i istakao u predgovoru ove knjige Leskovac je mesto koje krije pravo bogatstvo materijalne i duhovne kulture. Ovu knjigu bih opisao kao slikovitu mapu za pronalaženje tog blaga i nadam se da će biti sasvim dovoljna da se detaljnije upoznate sa Leskovcem, kao i mnogim drugim prirodnim lepotama u okolini koje na žalost nisu dospele do očiju i ušiju ljudi van granica ovog regiona.
Dejan se nada da će sadržina knjige na neki nacin uspeti da probudi osećanja i svest svih onih koji budu čitali i videli slike koje su sadržane u njoj.
Zelja mu je da se jednoga dana vrati u rodni kraj i sagradi vikendicu gde će uzivati u prirodnim lepotama leskovackog kraja, svojim knjigama i fotografijama.
PIŠE: ANDRIANA BJEDOV I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
