Odluka Vlade Srbije da ograniči trgovačke marže izazvala je burne reakcije stručne javnosti. Kako navode analitičari za Demostat, potez je donet ishitreno, pod pritiskom protesta i nezadovoljstva građana, bez dublje analize pravih uzroka inflacije i rasta cena hrane.
Ekonomisti upozoravaju da vlada nije sagledala ceo lanac – od proizvođača i distributera do maloprodaje – već je fokus stavljen isključivo na trgovce. Guvernerka Jorgovanka Tabaković još pre dve godine otvorila je temu monopola i visokih marži, a u javnosti su se čak pominjale i mere uključivanja BIA u istrage poskupljenja.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna stopa bruto marže u trgovini hranom u 2023. godini iznosila je 14,9 odsto, dok je profitna stopa bila svega 3,6 odsto. Istraživanje je pokazalo da rast cena dominantno potiče od visokih troškova proizvodnje, a ne od prekomernih zarada trgovaca.
Ipak, Vlada je krajem 2024. godine, pre nego što su nove analize završene, uvela ograničenje marži, pa su cene spuštene tek minimalno. Trgovci tvrde da su time postali „idealna meta“ u uslovima produžene inflacije, veštački jakog dinara i slabljenja kupovne moći. Dodaju da ključni uzroci poskupljenja leže u makroekonomskoj politici i održavanju kursa od oko 117 dinara za evro, što, prema njima, stvara „iluziju stabilnosti“.
Prema podacima iz sektora, pet najvećih trgovačkih lanaca zabeležilo je pad neto dobiti od 25% u 2024. godini, dok su troškovi zarada porasli za 15%, a operativni troškovi za 13%. Stručnjaci upozoravaju da ovakve mere mogu kratkoročno smiriti građane, ali dugoročno nose rizik destabilizacije tržišta i urušavanja poverenja u ekonomsku politiku.
IZVOR: BETA, FOTO: FREEPIK
