Srušena nadstrešnica postala je snažan simbol onoga što mnogi Srbi vide kao korupciju u srcu države, oblikovanu vladavinom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegove vlasti tokom 12 godina, piše CNN u tekstu pod naslovom „Kako tragedija na železničkoj stanici preti da sruši tvrdolinijaškog evropskog predsednika“.
Ono što je započelo kao bdenje za nastradale, preraslo je u gotovo svakodnevne proteste, privlačeći sve veće delove srpskog društva i proširujući se na svaki deo zemlje.
Demonstracije predvođene studentima, koji zahtevaju potpuno objavljivanje dokumenata o radovima na rekonstrukciji, postale su toliko velike i dugotrajne da se neki pitaju da li bi mogle da sruše Vučićevu vladavinu.
Analitičari ocenjuju da Vučićev režim je teško svrstati u kategoriju. Nije tako represivan kao režim Aleksandra Lukašenka u Belorusiji, ali ni popustljiv kao režim Viktora Orbana u Mađarskoj, piše CNN.
Saradnica Fondacije za odbranu demokratije Ivana Stradner kaže da je Vučić „pretvorio Srbiju u ono što je Rusija bila početkom 1990-ih – kriminalnu, korumpiranu državu bez vladavine prava“.
Ipak, i njegovi kritičari priznaju da je vešt „politički operater“. U sve više multipolarnom svetu, zemlje poput Srbije, regionalne sile koju Zapad pokušava da odvoji od njenog istorijskog saveznika Rusije, imaju brojne mogućnosti.
Za Moskvu, Srbija može da zaustavi zapadnu ekspanziju drugih balkanskih država. Za Evropu, potencijalni rudnik litijuma u Srbiji mogao bi da bude ključan za zelenu tranziciju. Za Kinu, Srbija pruža priliku za širenje uticaja kroz Inicijativu Pojas i put.
Čak i neki u SAD imaju interes u Srbiji, piše CNN, dodajući da zet predsednika SAD Donalda Trump-a, Džared Kušner, navodno radi na dogovoru o izgradnji hotela s Trampovim brendom u Beogradu, uz finansiranje iz raznih zalivskih zemalja.
Bes protiv vlasti nagomilavao se godinama. U maju 2023. godine, kada su Srbiju potresle dve masovne pucnjave, građani su protestovali protiv „kulture nasilja“. Kasnije te godine, nakon osporavanih izbora, opozicija je zahtevala novo glasanje. Demonstracije su trajale nedeljama, ali su na kraju zamrle.
Ovoga puta je drugačije, tvrde demonstranti i analitičari. Nagomilano nezadovoljstvo prema vlasti našlo je svoj izraz u tragediji na stanici u Novom Sadu.
„Dok su se prethodne afere brzo zaboravljale, ova je ostavila traga. Percepcija korupcije je ‘jedina stvar koja ujedinjuje sve ljude’“, kaže Stradner.
Analitičari tvrde za Vučića da je vešt u gušenju protesta, bilo pravljenjem ciljanih ustupaka, žrtvovanjem saveznika, hvatajući opoziciju nespremnom ili ismevanjem pokreta. Redovno naziva demonstrante „stranim agentima“ koji pokušavaju da sprovedu „obojenu revoluciju“, kao u bivšim sovjetskim državama.
Ali ovi protesti predstavljaju novi izazov. Počeli su kao izraz žalosti i u početku su bili oslobođeni „političkih“ simbola, poput zastava Evropske unije, koje je Vučić ranije koristio za diskreditaciju protesta.
Demonstracije su okupile širok spektar srpskog društva. U scenama nalik na kraj Miloševićevog režima, pridružili su im se i poljoprivrednici.
Čak su i sudije podržale proteste, što je šokantno, s obzirom na Vučićevu kontrolu nad pravosuđem, kaže Edvard P. Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins.
„Obično se ne bi usudili da podignu glas, ali sada se pojavljuju u znak tihog odobravanja protesta. Faktor straha je nestao“, rekao je Džozef za CNN.
Nije jasno za Vučića kako može da povrati kontrolu, smatra Džozef i dodaje da bi „nasilno gušenje protesta značio pisanje sopstvenog epitafa“.
Protestni pokret se distancirao od opozicionih političara, što znači da nema očigledne alternative, kaže Stradner i dodaje da bi to moglo da se pokaže kao dobro.
„Vreme je da Srbija prestane, kao što je činila decenijama, da gaji kult ličnosti“, rekla je Stradner, prenosi CNN.
IZVOR: N1 I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
