O značaju naučnih misija usmerenih ka istraživanju površine Crvene planete, za RTS je govorila Andrea Rajšić, članica Nasinog tima koji se bavi izučavanjem geološke strukture Marsa.
Andrea je master geolog i trenutno je na doktorskim studijama na Univerzitetu Kertin u zapadnoj Australiji. Tema njene disertacije je planetarna geologija i vezana je za Nasinu misiju „Insajt“ na Marsu.
„Insajt je lender koji ima nekoliko geofizičkih instrumenata, uključujući seizmometar koji detektuje marsotrese, a koji za razliku od onih na Zemlji osim tektonske i termalne aktivnosti, mogu da budu izazvani i meteorima“, kaže Andrea Rajšić, doktorand na Univerzitetu Kertin u Australiji.
Njen zadatak je da proučava te udare meteorita na površinu Marsa i dešifruje seizmičke zapise. Budući da Mars ima mnogo tanju atmosferu od Zemljine, meteori lakše prolaze i potresi su brojniji.
„Do danas je zabeleženo oko 500 potresa, mada su slabiji od onih na Zemlji“, navodi mlada naučnica.
Biti deo tima tako značajne misije je neprocenjivo iskustvo, kaže Andrea. Sastanci sa članovima misije su na svake dve nedelje, a razmena znanja češća.
„Misijom Insajt saznajemo mnogo o podpovršinskoj geologiji Marsa, a roveru Instrajnost je glavna misija da otkrije tragove života“, objašnjava Andrea Rajšić.
Mars i Zemlja su planete unutrašnjeg Sunčevog sistema i imaju koru, jezgro i omotač. Zemlja je podeljena na tektonske ploče dok je kora Marsa celovita. Sličnost je u geomorfologiji.
I Mars ima 4 godišnja doba, koja traju dva puta duže nego na Zemlji pa je tako i godina dana na Marsu isto što i dve na Zemlji.
Zato što je gravitacija slabija na Marsu, članica Nasinog tima Andrea objašnjava da se na toj planeti mogu naći vulkani visoki i do 20 kilometara.
Nije više pitanje da li ćemo ići na Mars, već kad
Za Crvenu planetu naučnici u šali kažu da je Zemljin stariji brat, a sve promene koje su se desile na Marsu desiće se ili se već dešavaju na Zemlji.
I u tome jeste još jedan značaj misija koje su poslate na Mars. Saznanja o Marsu omogućavaju bolje upoznavanje planete Zemlje, ali i sve češće postavljanje pitanja: „Da li je moguć život na 4. planeti u Sunčevom sistemu“.
„Sačekaćemo nove podatke koje Istrajnost bude slala, ali ono što je važno jeste da postoji voda na Marsu, ali ona, koliko znamo, nije u tečnom stanju“, navodi Andrea Rajšić.
Problem je atmosfera na Marsu, jer je sagrađena od 96 odsto ugljen-dioksida, kao i snažne peščane oluje.
„Više nije naučna fantastika da će ljudi ići tamo da istražuju i jedva čekam. Što više stvari otkrivamo o Marsu dobijamo i više ideja kako probleme da prevaziđemo“, ističe mlada članica Nasinog tima.
Pre nekoliko dana uspešno je testirano pravljenje kiseonika na Marsu. Uređaj „Moksi“ na roveru Istrajnost uspeo je da za sat vremena rada iz ugljen-dioksida proizvede oko pet grama kiseonika, što je astronautima dovoljno za 10 minuta života. Vest je obradovala naučnike, ali dala i nadu entuzijastima koji veruju da će jednog dana izlet do Marsa ipak biti moguć.
IZVOR: RTS I FOTO: EPA
