Srpski jezik poseduje izuzetno bogat rečnik kada je u pitanju imenovanje rodbinskih odnosa. Mnogi termini nemaju odgovarajuće reči u drugim jezicima, čak ni u slovenskim.
Vrste srodstva
- Krvno srodstvo – zasniva se rođenjem i može biti ushodno (otac → sin) ili nishodno (deda → otac → sin), kao i pobočno (brat i sestra).
- Građansko srodstvo – nastaje usvojenjem; može biti potpuno (izjednačeno s krvnim) ili nepotpuno.
- Tazbinsko i prijateljsko srodstvo – odnosi nastali zaključenjem braka (npr. zet i tašta, dever i svastika).
- Duhovno srodstvo – odnosi proistekli iz kumstva.
Stepeni i kolena
Postoje dva načina izračunavanja krvnog srodstva:
- Građansko (civilno) – meri se po broju rođenja između potomaka i predaka.
- Prirodno – koristi se u običajnom i kanonskom pravu; meri kolena od potomka do pretka.
Srodstvo povezuje jednu porodicu, domaćinstvo ili bratstvo. Ono može biti krvno, duhovno ili putem svojte. U krvno srodstvo spadaju svi članovi jedne porodice koji imaju zajedničkog pretka.
Nekada je bilo za ponos znati nabrojati nekoliko kolena unazad imena svojih predaka, ali danas, nakon mnogih ratova i izbeglištva, mnogi ne znaju ni ime svojih baba i deda, a kamoli dalje.
Za svaku vrstu srodstva naš narod ima posebne nazive i to poneka i po nekoliko, u zavisnosti od kraja.
Preci od 16. do 4. kolena:
Beli orao – bela orlica (začetnici loze)
Sajkatav – sajkatava
Kurajber – kurajbera
Ožmikur- ožmikura
Parđupan – parđupana
Sudepač – sudepača
Sukurdol – sukurdova
Kurlebalo – kurlebala
Kurđup – kurđupa
Askurđel – askurđela
Kurđel – kurđela
Navrdeda – navrbaba
Preci od 4. do 1. kolena
Čukundeda – čukunbaba (paradedini i parababini roditelji)
Paraded – parababa (dedini i babini roditelji)
deda – baba (roditelji tvojih roditelja)
otac, tata, ćaća, babo – majka, mama, mati (tvoji roditelji).
Potomci
Sin i kći (tvoja deca)
Unuk i unuka (deca tvoje dece)
Paraunuk i paraunuka (deca tvojih unuka)
Čukununuk i čukununuka (deca tvojih praunuka. Nazivaju se još i bele pčele)
Savremenici
Brat i sestra (deca istih roditelja)
Stric (brat tvog oca)
Strina (njegova žena)
Ujak (brat tvoje majke)
Ujna (njegova žena)
Tetka (očeva ili majčina sestra)
Tetak (njen muž)
Bratučed, bratučeda ili stričevići (deca tvojih stričeva)
Sinovac i sinovica ili bratanac, bratanica (deca tvoga brata)
Sestrić, sestičina ili nećak, nećaka (deca tvoje sestre)
Svojta (ženska loza ili tanka krv)
Udajom ili ženidbom stvara se novo srodstvo izmađu dve porodice. Iako one nisu krvno povezane, oni počinju međusobn da se svojataju, pa se tako članovi dve porodice koje su venčane međusobno zovu: prijatelju, prijo, prikane, prile, prijice. Ovo srodstvo naziva se još i tanka krv ili ženska loza.
Tazbina: predstavlja krvnu rodbinu tvoje žene.
Zet: mladoženja postaje zet celoj ženinioj familiji, nakon venčanja.
Snaja, snaša ili snaha postaje mlada nakon venčanja celoj mladoženjinoj familiji.
Tast, babo (ponegde i deda i čiča) je otac tvoje žene.
Tašta, punica (negde i mama ili baba) je majka tvoje žene.
Svekar (negde i tajo, babo, tata ili čiča) je muževljev otac.
Svekrva (naja, mama, nana ili strina) muževljeva majka.
Dever (bajo ili bata) je muževljev brat.
Zaova je muževljeva sestra.
Jetrve (neve ili neke) tvoja žena i žene tvoje braće jedna drugoj jetrve
Šurak (šogor u Vojvodini) je ženin brat.
Šurnjaja (šogorica) je njegova žena.
Svastika (svaja, svast) ženina sestra.
Pašanac ili pašenog su muževi dveju sestara jedan drugome.
