Novogodišnji Bečki koncert u Zlatnoj sali Bečkog “Musikverein”-a već mnogo godina privlači pažnju gledalaca iz celog sveta.
Koncert se prenosi u preko 90 zemalja i ima prosečno 50 miliona gledalaca na svim meridijanima. Do ulaznica je vrlo teško doći, ali nije nemoguće.
Svake godine Bečkim filharmoničarima diriguje drugi šef orkestra. Neki od njih su: Maris Jansons (2016), Gustavo Dudamel (2017), Rikardo Muti (2018), Kristijan Tilman (2019), Andris Nelsons (2020).
Novogodišnji koncert Bečkih filharmoničara protiče po tradicionalnom ritualu. Na programu su kompozicije dinastije Štraus i njihovih savremenika, vrhunske interpretacije valcera, polki i marševa. Posle dva glavna dela slede numere koje se sviraju na bis. Drugi bis je valcer “Na lepom plavom Dunavu”Johana Štrausa sina, koji publika prekida aplauzom već tokom uvodnih taktova. U tom trenutku orkestar i posetioci zajednički svim gledaocima širom sveta čestitaju Novu godinu rečima Prosit Neujahr ( Srećna Nova godina)!
Završni treći bis je već tradicionalna kompozicija Radecki Marš, Johana Štrausa oca, prilikom čijeg izvođenja posetioci koncerta tapšu u ritmu muzike.
Cvetne aranžmane je od 1980. do 2013. godine po tradiciji slao italijanski grad Sanremo. Od 2015. godine cvetne aranžmane na Bečkom novogodišnjem koncertu izrađuju Bečke gradske bašte, koje prelepu “Zlatnu dvoranu” bečkog Muzikferajna svake godine ukrašavaju sa 30.000 cvetova.
Novogodišnji koncert se godinama prenosio putem radija, a od 1959. godine i putem televizijsksog prenosa. Od 1989. godine uvedena je igra tako da se tokom prenosa prikazuju i baletske numere koje plešu članovi Baleta bečke državne opere, Narodne opere, Bavarske opere i internacionalni gosti.
Od 1992. godine se u pauzi emituje 25-minutni film koji se svake godine posebno snima. Austrijska državna televizija je prvi put koncert prenosila u DTV i kao Live Stream na Iternetu, 2010. godine.
Danas se Bečki koncert prenosi u preko 90 zemalja u celom svetu.
Ovaj međunarodno slavni koncert prvi put je održan ne, kako svi misle, 1. januara, već 31. decembra 1939.godine pod nazivom “Vanredni koncert” u čast Adolfa Hitlera i činio je sastavni deo propagandne mašinerije Jozefa Gebelsa.
Naredni koncert je priređen 1. januara 1941. godine. U vreme rata i diktature mnogi su ovaj koncert doživeli kao „pravo bečko slavlje“. Danas je želja fBečke filharmonije da ponudi publici pravi muzički užitak, ali i da svojom izvedbom pošalje poruku nade, prijateljstva i mira širom sveta.
Dela porodice Štraus (Johann otac & sin, Josef i Eduard) su bila izuzetno omiljena, tako da od tada sve do danas sačinavaju glavni deo programa. Pored njihovih dela izvode se i kompozicije Jozefa Lanera (Joseph Lanner) ili Jozefa Helmesbergera (Josef Hellmesberger) juniora. Filharmoničari svake godine uz to dodaju i dela jednog novog kompozitora.
Od 1941. godine Novogodišnji koncert se održava 1. januara u Velikoj sali Bečkog udruženja za muziku (Musikverein) pred 2.000 gledalaca. Od 1952. godine koncert se izvodi i kao “Silvesterkonzert” 31. decembra uveče.
„Zlatna dvorana“ nije samo jedna od najlepših već je i akustički jedna od najboljih dvorana na svetu. Izgrađena po uzoru na antičke dvorane, a stubovi, karijatide i timpanon asociraju kao da je ovde sagrađen pravi muzički hram.
IZVOR: N1 I FOTO. EPA
