Uzimajući u obzir sve okolnosti koje se odražavaju na naš zdravstveni status kada se spoljna temperatura snizi, bitno je ishranu prilagoditi povećanim potrebama za vitaminima, mineralima i oligoelementima. Povećane potrebe moraju se zadovoljiti, jer imaju direktan uticaj na održavanje snažnog imuniteta.
S obzirom na to da se mnogi žale kako dodaju kilograme, ali imaju i oslabljen imunitet, Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ izdao je uputstvo za ishranu u zimskim mesecima u kojem nudi odgovor na večito pitanje – da li sa dolaskom hladnih dana treba drugačije da se hranimo?
Kako stručnjaci iz „Batuta“ napominju, ne treba da odustanemo od principa koji čine pravilnu ishranu, a to su raznovrsnost, umerenost i pravilna raspoređenost obroka u toku dana.
Ipak, zimski meseci mogu da predstavljaju izazov u pogledu ishrane.
Naime, u ovom delu godine je hladno, kraći su dani i svi imamo osećaj smanjene energije. Zatim, manji je izbor svežih namirnica, obroci su kaloričniji i smanjena je fizička aktivnost. Imamo i povećanu potrebu za hranom koja nam pruža osećaj zadovoljstva, a koja je obično sa visokim sadržajem šećera.
Po povratku sa posla i u kasnim večernjim časovima obično smo kod kuće uz televizor, kompjuter ili knjigu. Tada nam se najčešće javlja potreba za toplim zaslađenim napicima, kao što je kakao ili čokoladno mleko, za kolačima, čokoladom ili slanim grickalicama. Ako ih unosimo svakodnevno i u većim količinama uz smanjenu fizičku aktivnost, doći će postepeno do povećanja telesne mase.
Dobijanje 2–3 kg u toku zimskih meseci samo po sebi ne mora da predstavlja problem ali, ako je to slučaj svake godine, za deset godina imaćemo i do 20 kg više. Hladno vreme ne treba da nas spreči da šetamo ili da se bavimo umerenom fizičkom aktivnošću.
U večernjim časovima umesto slatkiša i slatkih napitaka možemo popiti čaj, pojesti omlet sa paprikom, spanaćem, paradajzom, grickati na štapiće isečenu šargarepu, papriku, krastavac. Povrće koje možemo kupiti u zimskom periodu možemo grilovati ili napraviti salatu i uz crni hleb imaćemo zdravu večeru. Tu su i nezaobilazne ovsene, ražane, speltine pahuljice, kaša od polbe, ovseni griz, proso, koje uz dodatak badema, voća, cimeta može da bude ukusan obrok.
Da bismo očuvali imuni sistem, neophodan je unos voća i povrća koji su bogati antioksidansima. U zimskoj sezoni dostupne su nam jabuke, mandarine, karfiol, brokoli, šargarepa. U toku dana jedan obrok treba da čini supa ili čorba koja može da sadrži meso i povrće kao što su sočivo, pasulj, celer, šargarepa, krompir. Ne treba da zaboravimo na zelenu i kupus salatu, zatim salatu od celera, cvekle, šargarepe, koje nam, takođe, pomažu u očuvanju imuniteta i zdravlja.
Prilagođavanjem ishrane zahtevima zimskog perioda možemo da sprečimo dobijanje u telesnoj masi i očuvamo zdravlje.
Pored kvalitetne, dobro balansirane ishrane, često je neophodno da se preporuči dopuna mineralima, vitaminima i/ili antioksidansima tj. oligoelementima.
Ovi dodaci stimulišu i održavaju rad našeg imuniteta. Bez dovoljnog unosa možemo osetiti posledice koje su karakteristične za pad imuniteta ili loše subjektivno stanje i raspoloženje.
Kako je hranom teško uneti suficijentne količine vitamina, omega-3 masnih kiselina, minerala i oligoelemenata suplementacija je neophodna.
Na prvom mestu, vitamin ili hormon D3 je važan i izvanredan element očuvanja opšteg zdravlja, ali i prevencije od malignih bolesti. Za ovaj vitamin se pojavljuju dokazi da smanjuje povećani apetit. Kako je veoma važan za zdravlje ovo svojstvo ga svrstava u prvi red potrebnih dodataka u zimskom periodu.
Sinergijski efekat selena i cinka uz dodatno E, A, kao i C vitamina uslovljava da se obezbedi dovoljna aktivnost odbrambenog sistema imuniteta.
IZVOR: B92, BATUT.ORG.RS, FOTO: FREEPIK
