Pasoši, dokumenti bez kojih danas ne možemo da zamislimo međunarodna putovanja – posebno kada je reč o porodicama i deci – prošli su neverovatnu transformaciju kroz istoriju. Od jednostavnih pisama do sofisticiranih knjižica sa fotografijama i bezbednosnim elementima, američki pasoš ima bogatu i pomalo neočekivanu prošlost.
Sve više Amerikanaca ima pasoš
U Sjedinjenim Američkim Državama posedovanje pasoša naglo je poraslo u poslednjih 35 godina. Dok je 1990. godine svega oko 5% stanovništva imalo pasoš, danas taj procenat prelazi 50%. Razlog je jasan – globalna putovanja su postala dostupnija, a sve više porodica i dece putuje van granica SAD.
Prvi pasoši bili su – pisma
Najraniji pasoši u SAD, još od 1782. godine, nisu ličili na današnje dokumente. Bili su to zapravo „letters of safe conduct“, odnosno pisma koja su garantovala bezbedan prolaz. Takvi dokumenti su se uglavnom izdavali ljudima koji su putovali u službene ili poslovne svrhe.
Profesor Patrick Bixby sa Arizona State University, autor knjige License to Travel: A Cultural History of the Passport, navodi da su Amerikanci u to vreme morali lično da pišu pismo Secretary of State kako bi dobili pasoš. Do 1818. godine izdavalo se manje od 100 pasoša godišnje.
Ratovi su promenili pravila
Tokom American Civil War, SAD su uvele obavezne pasoše za ulazak i izlazak iz zemlje kako bi sprečile vojno sposobne muškarce da pobegnu iz države. Ipak, u mirnodopskim periodima pasoš i dalje nije bio neophodan za putovanja u inostranstvo.
Prava prekretnica dogodila se tokom World War I, kada su pasoši postali obavezni za sve međunarodne putnike. Razlog su bili strahovi od špijunaže i sabotaža, čime je zapravo rođen moderan pasoš kakav danas poznajemo.
Fotografije u pasošu – posledica špijunaže
Fotografije u američkim pasošima uvedene su 1914. godine. Do tada je dokument sadržao samo fizički opis vlasnika. Ova promena usledila je nakon slučaja Carl Hans Lody, nemačkog špijuna koji je ukrao američki pasoš u Berlinu i koristio ga za ulazak u Veliku Britaniju. Nakon što je razotkriven, pogubljen je iste godine.
Od papira do knjižice – i promena boja
Pasoš je 1926. godine postao knjižica, ali tada nije bio plave boje. Prvi primerci bili su crveni. Tokom World War II, boja je promenjena u zelenu kako bi se lakše otkrivali falsifikati.
Plava boja, danas najprepoznatljivija, uvedena je 1976. godine povodom 200 godina postojanja SAD. Izuzetak je bio period od 1993. do 1994. godine, kada su pasoši ponovo bili zeleni u čast 200 godina U.S. Consular Service.
Pasoši danas dolaze u više boja
Iako većina građana ima standardni plavi pasoš, danas postoje još tri vrste:
- Sivi pasoši – za privatne ugovarače koji rade za vladu
- Bordo pasoši – za aktivne pripadnike vojske i državne zvaničnike
- Crni pasoši – rezervisani za diplomate i predsednika SAD
Pasoš, koji danas i deca nose od najranijeg uzrasta, nekada je bio privilegija nekolicine. Njegova evolucija jasno pokazuje kako su ratovi, bezbednost i globalizacija oblikovali način na koji putujemo. Sledeći put kada budete listali pasoš svog deteta, setite se – u rukama držite dokument sa više od dva veka istorije.
IZVOR: EN.AS.COM I FOTO: PEXELS
