Snežana Đurišić se gostujući u jednoj emisiji rado prisetila ranog detinjstva, ako i odrastanja u Kraljevu. Pevačica tvrdi da joj je to i najlepši deo života, bezbrižan, iako je sa već osam godina počela da peva.
– U Kraljevu sam provela najlepši deo svog života, to je neko detinjstvo do dvanaeste godine i mislim da je to taj krucijalni deo, koji jedno dete treba da proživi. Krucijalni deo života za dalje. Srećna sam zbog toga što sam zaista imala tu priču iza sebe, bez obzira što sam počela da pevam sa nekih osam, devet godina, ali nekako sam uvek imala vremena da igram između dve vatre, da se čak penjemo na neku jabuku, da jedemo zelene jabuke, sve ono što deca rade i što su radila tada. Zbog toga sam, čini mi se, kako sam starija, sve više vezana za Kraljevo, jer to je jedan bezbrižan deo života – počela je Snežana u emisiji „Metar moga sela“, koja se prikazuje na televiziji „Blic“, a onda je otkrila i svoja prva sećanja iz detinjstva, vezana za ovaj grad.
– Ta zgrada u kojoj smo živeli i to moje društvo, Milanka, Miško, Branka, Dragana, Dragica to su sve bile drugarice iz zgrade, eto, to mi je prva asocijacija na Kraljevo i na detinjstvo… Kraljevo je grad koga grle dve reke, Ibar i Morava. Tu je nadomak Vrnjačka Banja, Mataruška Banja, Jošanička Banja, Ovčar Banja i tako dalje. Tu je Goč, Stolovi, Kopaonik, tu nam je Studenica i sve je tu u krugu od 80 kilometara. Jedan grad koji ima takav geografski položaj ne može da ne bude fascinantan i ne može da ne bude jedan od najboljih i najlepših gradova u Srbiji – smatra ona, pa dodaje:
– Svako ko ode u Kraljevo, preporučujem da obiđe ova mesta, a ono što je neizostavno je da ode u poslastičarnicu kod Muse. Tu se jedu dobre baklave, dobar jogurt se pije, dobre kifle… To je nešto što sam obožavala kada sam bila dete i danas-dan kad odem u Kraljevo, ne pormakne mi da ih posetim, da ih obiđem.
Još kao devojčica, Snežana je bila veoma aktivna.
– Hiperaktivna sam bila. Već tada se kod mene mogao prepoznati taj neki pobednički duh i to da sve što radim, uradim najbolje i budem najbolja, a valjda je to i neophodno ako se radi posao koji ja danas radim – iskrena je bila ona, koja se zatim osvrnula na to kako se uopšte latila mikrofona.
– Bila sam neki prvi ili drugi razred kada je moj učitelj koji, na žalost, više nije među nama, Toma Martinović i Srećko Gvozdenović, koji je bio nastavnik muzičkog u školi u koju sam ja išla – oni su prepoznali to i oni su došli kod mojih roditelja i predložili, rekli svoje mišljenje, da bi bilo dobro da me prijave na takmičenje pevača. Moj tata je neko ko je verovao tim ljudima, a onda je pitao mene. Ja sam jedva dočekala to – ispričala je pevačica, čija je majka takođe imala talenta na ovom polju.
– Majka je muzikalna, pevala je i kritičarka je i dan-danas. Tata je bio tu da me posavetuje za sve ostalo, ali kada je pevanje tu, tu je bila majka – naglašava ona, koja pored pevanja nije imala drugih ambicija.
– Moje ambicije su bile da samo pevam, a onda da učim muzičku školu. Ja sam znala da moram da odem iz Kraljeva, jer tada nije bilo srednje muzičke škole u Kraljevu.
Kada bi se opet rodila, tvrdi da bi sve isto radila.
– Danas je Snežana žena koja ima 63 godine, koja ima dvoje dece, četvoro unučića, dobru karijeru iza sebe, ostvarena žena. Ja sam bukvalno imala sreću da doživim i to da me prepoznaju na ulici, pa da mi traže autogram, to su sve želje dece koja ulaze u ovaj posao. Sve sam to, hvala Bogu, doživela i nekako mislim, kada bih se opet rodila da bih ovo isto radila – kazala je ona, pa na pitanje da li postoji nešto što bi sada, iz ove perspektive rekla toj maloj devojčici iz Kraljeva, odgovara:
– Maloj devojčici ne, ali već devojci, ženi koja se tek udala bih imala šta da kažem – nasmejala se Đurišićeva.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: PRINTSCREEN
