Verovatno ste mnogo puta do sada u svom životu čuli za izraz “Ćuti kao zaliven!” Pokušaćmo da vam objasnimo kroz ovaj tekst šta ovaj izraz znači.
Među više ustaljenih izraza koji kazuju kako neko ćuti, najzanimljiviji je “ćuti kao zaliven”.
Taj je izraz uz to teško i objasniti. Jasno nam je, na primer, zašto se kaže: ćuti kao mula, ili ćuti kao riba, kao panj i slično.
Ali zašto se za nekoga ko ne progovara ni reči, ko uporno i dugo ćuti, kaže da ćuti kao (olovom) zaliven?
Za frazu ćuti kao (olovom) zaliven postoje dva moguća objašnjenja.
Prvo se odnosi na širi izraz: ćutati kao olovom zaliven, u značenju: „ne progovarati ni reči, ne otvarati usta“. Dr B. Džaka, profesor sarajevskog Filozofskog fakulteta, pretpostavlja da je taj izraz nastao tako što su se u staro vreme otvori na kulama zatvarali kamenom i zalivali olovom.
Prema tome bi “ćuti kao zaliven” bio sažeti oblik izraza ćuti kao da su mu usta olovom zalivena. On navodi i primer iz narodnih govora drobnjačko-pivskoga kraja, gde seljaci ovako teraju vukove da ne siđu u sela među stoku: Ala, vuče, kameniče! Usta ti se okamenila i olovom zalila!
Drugo moguće objašnjenje u vezi je sa nešto drugačijim izrazom istog značenja. To je: ćutati kao zamuzen. Među poslovicama koje je Vuk Karadžić naknadno uneo u svoj primerak Srpskih narodnih poslovica nalazi se i fraza ćuti kao zamuzen, s objašnjenjem u zagradi: “valja da se misli na neko dete koje plače pa kako mati da sisu odmah ućuti sa svim.“
Moguće je da je zamuzen zamenjeno sa zaliven, pa je tako nastao izraz: ćuti kao zaliven (umesto: ćuti kao zamuzen).
Kasnije je, verovatno, dodato ono olovom: ćuti kao olovom zaliven (prema već pomenutom običaju da se nešto čvrsto zatvara tako što se zalije olovom).
Koje je od ova dva tumačenja tačno, ili postoje još neka objašnjenja, teško je reći. U svakom slučaju ostaje potreba da se za objašnjenjem porekla fraze “ćuti kao (olovom) zaliven” i dalje traga, piše u knjizi Milana Šipke “Zašto Se Kaže”.
