Od sezone 1889/90, druge u istoriji Engleske fudbalske lige, Božić je bio važan datum u fudbalskom kalendaru. Kao jedan od retkih državnih praznika pružao je klubovima prilika da privuku veći broj navijača.
„Božićni fudbal je prvobitno bio utemeljen u široj tradiciji zajedničke zabave. Dok je za viktorijansku srednju klasu Božić bio porodični praznik koji se proslavlja u domu, za radnike koji su živeli u skučenim i prenaseljenim stanovima izlazak napolje često je bio važniji“, rekao je za BBC profesor Univerziteta Svonzi Martin Džons.
Preston nort end je započeo tradiciju kada je kao aktuelni šampioni ugostio Aston vilu 1889. godine, pobedivši sa 3:2 zahvaljujući het-triku Nika Rosa.
Kako je Liga napredovala, tako je i božićni fudbal bio sve popularniji. Međutim, već u međuratnom periodu Božić je postajao sve više porodični praznik, a zbog toga je trpeo i fudbal.
„Ovo je bilo očigledno po smanjenim uslugama prevoza, bioskopskim projekcijama… Fudbal se duže održao, delimično zbog toga što su muškarci bežali od porodičnog života na nekoliko sati. Ipak, božićne utakmice još od pedesetih nisu bile u skladu sa širom prazničnom atmosferom – očekivanja od muškaraca kod kuće su bila veća, a domovi su postali udobniji zahvaljujući boljem nameštaju, novom stambenom fondu, čišćenju sirotinjskih naselja i pristupačnijem gorivu“, objasnio je profesor Džons.
Takođe, bilo je više zabave kod kuće zahvaljujući televiziji, pa je ideja o bekstvu od porodice na nekoliko sati postala manje primamljiva. Posećenost fudbalskih utakmica generalno je opadala.
Sve manje je bilo potrebe da se praznični period ispuni fudbalom i zbog reflektora koji su omogućili da se više utakmica igra sredinom nedelje u večernjim terminima.
„Pravi ubica božićnog fudbala bio je javni prevoz. Pad potražnje za prevozom na Božić zahvaljujući tome što je praznik postao sve više baziran na domu, kao i želja transportnih radnika za slobodnim danom, značili su da su železnički i autobuski prevozi bili značajno redukovani“, dodao je profesor Džons.
Pre tačno 60 godina, 25. decembra 1965, poslednju božićnu utakmicu u Engleskoj odigrali su Blekbur roversi i Blekpul.
Dva tima su ušla u istorijski meč mučeći se na pogrešnom kraju tabele Prve divizije. Blekburn je bio na 20. mestu i samo ga je gol-razlika delila od zone ispadanja, dok je Blekpul sa jednim bodom više bio za dva mesta bolje pozicioniran.
Domaći tim je pobedio na svega jednoj od prethodnih osam ligaških utakmica, dok je forma Roversa bila u usponu sa dva trijumfa u poslednja tri kola.
Blekpul je u svojim redovima imao budućeg osvajača Svetskog prvenstva u Engleskoj Alana Bola, dok je Blekburn imao Majka Inglanda, velškog reprezentativca koji će kasnije odigrati skoro 400 utakmica za Totenhem.
Pred 20.851 navijačem Nil Terner je doveo Blekpul u vođstvo, ali je Džordž Džons izjednačio pre kraja prvog poluvremena.
Domaći tim je kasnije preuzeo kontrolu golovima Bobija Vadela i najboljeg strelca Reja Čarnlija, a Bol je dodao i četvrti. Ingland se potom neplanirano upisao u istoriju postigavši drugi gol Blekburna tog popodneva i poslednji koji je u Engleskoj viđen na Božić.
Bio je to poslednji put da su Englezi čuli za fudbal na Božić sve do 1983. godine, kada je Brentford pokušao da odigra utakmicu Treće divizije sa Vimbldonom u 11.00 časova.
„Vidim to kao ogromnu priliku za porodicu da uživa u svežem božićnom jutru“, rekao je tada predsednik Brentforda Martin Lange. Navijači nisu bili saglasni.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS
