Ako volite pravu dobru živu svirku, ako su vam omiljeni najveći YU rock hitovi iz osamdesetih i devedesetih, oni su tu za fantastičnu klupsku atmosferu i đuskanje do zore! Momke iz Yugo Project benda ćete sigurno obožavati, naročito nakon slušanja njihovog autorskog hita – naša je preporuka – do daske odvrnite njihovu pesmu „Vreme je“ i uživajte!
O nastanku benda, o tome koliko uživaju na sceni, o novim autorskim pesmama, o inspiraciji, probama, rokenrolu kao načinu života, razgovaramo sa Dejanom Šarcem, vokalom i Robertom Bartulovićem, klavijaturistom Yugo Projecta iz Klivlenda.
Kada je Yugo Project počeo da radi u ovom sastavu? Načuli smo da ste nakon samo par meseci već postali jedan od najtraženijih bendova u Klivlendu?
Dejan: Bend je nastao u jesen 2018. godine. Bilo je više različitih predloga za ime grupe. Možda ima malo veze i sa automobilom Yugo, koji je bio jedan od simbola bivše Jugoslavije. Ipak, Yugo iz našeg naziva je više zbog muzike koju sviramo, jer izvodimo najpoznatije i najznačajnije ex-Yu rock hitove iz osamdesetih i devedesetih.
Robert: Sviramo najviše ono što i sami volimo da slušamo, pesme koje su obeležile muzičku scenu osamdesetih i devedesetih u nekadašnjoj Jugoslaviji. To su hitovi Riblje Čorbe, Azre, Atomskog Skloništa, Parnog Valjka, Galije, Partibrejkersa, EKV-a… na zahtev publike nađe se često i poneka pesma Merlina.
Počeli ste kao cover bend, ali paralelno radite i vaše autorske pesme?
Dejan: Sva petorica bavimo se muzikom godinama, okupili smo se oko ideje da oživimo muziku devedesetih i da joj damo naš pečat. Profesionalci smo, svako od nas nosi posebnu energiju i odlično se slažemo. Nakon dobrih svirki, dešavalo se da na jam session ostanemo duže i sviruckamo i za svoju dušu. Tako počinje da nastaje i naša autorska muzika. Imamo više pesama, ali za sada smo zvanično objavili jedan singl – „Vreme je“, koji odlično prolazi kod publike. Radili smo na toj pesmi tri meseca, svako je dao svoj doprinos. Vlada, gitarista, radio je muziku i producirao je, u Londonu je rađena masterizacija pesme. Ja sam tekst pisao ranije, ali smo ga kasnije razrađivali, pa mi je Robert dosta pomogao, tako da smo nas dvojica autori teksta.
Robert: Sada smo se ozbiljno bacili na pripremanje druge pesme, koju ćemo izdati na proleće. Zove se „Javi se“, ali za sada ne bismo više da otkrivamo. Detaljno radimo i na muzici i na tekstu. I da napomenem, za pesmu „Vreme je“ sve smo instrumente snimili uživo u kućnom studiju. Nakon toga dobili smo prateće vokale koje je Sanja Lalić snimila u Beogradu. Cilj nam je da snimamo lagano jedan singl za drugim i da jednoga dana objavimo i naš autorski album.
Za one koji vas još uvek nisu čuli uživo, kako izgledaju vaši nastupi? Gde nastupate?
Dejan: Mi smo momci koji ne samo što vole, već i žive rokenrol. Najbolje se osećamo na sceni, kada nastupamo uživo. Mi smo klupski bend – sviramo u noćnim klubovima, u jednom suši baru, u kafeima, američkim barovima, u lokalima koji su nešto između kafane i kluba. Mi smo sasvim obični momci, koji mnogo vole rokenrol. Volimo da se zabavljamo, da popijemo i poneko pivo.
Robert: Ovde u Klivlendu ima toliko dobrih bendova, koji se već dugo bave muzikom, imaju žive nastupe, svako ima svoj repertoar, i svi imaju svoje tržište – svoju publiku, svoju ciljnu grupu. Kada bismo svirali stranu muziku ili neku drugu vrstu muzike, koja nama ne leži, to ne bi ni približno bilo onome čemu težimo.
Mi smo odlučili da radimo ono što nam najbolje stoji – da predstavljamo onu muziku odakle svi mi potičemo. I to jeste stari dobri domaći rokenrol. U Klivlendu dugo nije bilo nijednog benda koji na repertoaru imaju baš to – hitove osamdesetih i devedesetih. Vidimo i na nastupima da se muzika uželela tih pesama. Na naše svirke dolaze ljudi u tridesetim, četrdesetim godinama, ljudi sa prostora Balkana. Ali vidimo da i slučajni gosti, ili osoblje, koji su najčešće Amerikanci, baš uživaju u našim nastupima. Znamo da je svirka uspela, kada u klubu nestanu sve zalihe šljivovice, što nam obično gazde kažu nakon nastupa. Osećaj je fantastičan, kada u bendu svako zna šta radi, kada se ostvari prava interakcija sa publikom i kada mi sami na svakom nastupu baš uživamo.
Šta je to što vas inspiriše kada stvarate nove pesme?
Dejan: Uvek je svaka naša pesma deo nas. Jedino tako možemo i da je na pravi način iznesemo pred publiku. Uvek ima bar malo ličnog u svakoj pesmi. Motivacija je svuda oko nas, samo je potrebno da naiđe pravi trenutak, da se poklope naše energije – naše pesme dugo nastaju, zato što ih doterujemo, dorađujemo, svako od nas unese nešto svoje.
Kakvi su vam planovi, ako o tome uopšte možemo da govorimo u vreme pandemije, koja je, kao što znamo, skoro stopirala sve nastupe, okupljanja, koncerte?
Dejan: Trenutno je za sve muzičare zatišje, nema zakazanih nastupa, svi iščekujemo da se epidemiološka situacija sredi, pa da krenemo gde smo stali.
Do sada smo nastupali samo u Klivlendu. U planu nam je, kada se sve oko situacije sa koronom sredi, da proširimo naše tržište. U nekoj bližoj budućnosti, voleli bismo da nastupamo i u Čikagu, Milvokiju, Torontu.
Nadamo se i mi da će ubrzo ponovo doći vreme kada ćemo se vratiti uobičajenim izlascima, koncertima i svirkama. I tada, nemojte nikako propustiti nastup Yugo Project benda. A oni su, kao što smo i na početku rekli – Yugo Project – čuvari rokenrola u Klivlendu: Dejan Šarac – vokal, Ivo Matić –bubanj, Goran Stefanović – bas, Robert Bartulović – klavijature i Vladimir Bokun – gitara.
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
