Više od milion birača u Džordžiji ranije je glasalo u izbornoj trci za dva mesta u Senatu koja će odlučiti koja stranka će imati kontrolu nad gornjim domom Kongresa, a sa tim i kakva će će biti sudbina većeg dela agende novoizabranog predsednika Džoa Bajdena, prenosi Rojters.
Zbog velikog odziva nakon četiri dana ranijeg glasanja na biralištima i četvoronedeljnog glasanja poštom očekuje se da će i na ovim izborima glasati rekordan broj birača što je bio slučaj sa predsedničkim izborima u novembru, na kojima je Bajden porazio aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
Državni podaci, objavljeni u petak, pokazuju da je broj prihvaćenih glasačkih listića nešto manji od nivoa zabeleženog u istom trenutku tokom prevremenog glasanja za novembarske izbore, kad ih je bilo 1,2 miliona. U novembru je na izbore izašlo 5 miliona birača.
Glasanje u drugom krugu izbora za Senat, koji se održava zato što ni jedan kandidat nije osvojio neophodnih 50 odsto glasova 3. novembra, biće završeno na dan izbora 5. januara.
Bajdenova tesna pobeda u Džordžiji prošlog meseca, u svetlu rekordnog odziva birača, ukazala je na politički preokret u toj državi – iz tradicionalnog republikanskog uporišta u jedno od najneizvesnijih političkih poprišta u zemlji.
Na izborima u novembru glasalo je rekordnih 159 miliona ljudi, što je rast u odnosu na 138 miliona koliko se izjasnilo 2016. godine, pokazuju podaci koje je prikupio Majkl Mekdonald, politički naučnik na Univerzitetu Floride. Mekdonald procenjuje da je prošlog meseca glasalo gotovo 67 odsto birača, najviše od 1900. godine.
Zbog nagoveštaja visokog odziva u trci za Senat u Džordžiji, analitičari ponovo očekuju tesan rezultat u toj državi.
„Ovo će biti zaista tesni izbori“, smatra Mekdonald, koji prati rano glasanje u Džordžiji.
Dodao je međutim da je upoređivanje trenutnog odziva sa izborima u novembru komplikovano. Moguće je da birači ranije glasaju u velikom broju da bi to obavili pre praznika u decembru. Već je glasalo više od milion birača.
„Izgleda kao da će odziv biti veći nego što je to uobičajeno za drugi krug izbora“, istakao je Mekdonald.
Demokratama potrebna oba mesta
Demokrate moraju da pobede u obe izborne trke za Senat da bi imale isti broj mesta kao republikanci – 50. U tom slučaju, novoizabrana potpredsednica Kamala Haris imala bi odlučujući glas.
Čak i jedan poraz demokratskog kandidata, omogućio bi republikancima da zadrže tesnu većinu koju bi mogli da iskoriste da blokiraju Bajdenove zakonske predloge ili kandidate za sudije.
U drugom krugu izbora, demokratski kandidati Rafael Vornok i Džon Osof pokušavaju da poraze republikanske senatore Keli Lofler i Dejvida Perdjua.
IZVOR: GLAS AMERIKE I FOTO: REUTERS
